ВИШЕГРАД: ИСТОРИЧАРИ ИЗ РЕГИОНА О УСТАШКОМ ЗЛОЧИНУ НАД СРБИМА У СТАРОМ БРОДУ

фото: искра

У Андрићевом институту у Андрићграду почео је округли сто на којем ће бити ријечи о страдању српског народа у Старом Броду и Милошевићима 1942. године, када су усташе убиле више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила.

Скуп, којим је почело обиљежавање 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, окупио је историчаре и академике из Србије, Црне Горе и Републике Српске.

Историчар Предраг Остојић рекао је да ће током предавања бити предочене чињенице о усташком злочину над српским цивилима у Старом Броду јер сви злочини имају досије.

„Неопходно је да се све стави у временске и историјске оквире и да се препусти људима од струке да кажу своју ријеч“, додао је он.

фото: искра

Остојић је нагласио да је овим скупом и сутрашњим отварањем Спомен-музеја старобродским жртвама учињено много на промовисању истине о страдању Срба у Старом Броду.

Према његовим ријечима, Стари Брод је симбол страдања Срба од усташа на романијском платоу, гдје је над српским живљем на простору десетак општина извршен стравичних злочин чији је еплилог био масакр у Старом Броду.

фото: искра

На округлом столу говориће, између осталих, историчари Милан Гулић, Драган Цветковић, Душан Басташић и Никола Ожеговић, те добротвор Миодраг Давидовић и Спасоје Албијанић.

Округлим столом у Андрићграду почело је обиљежавање 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су 1942. побиле усташе Јуре Францетића у Старом Броду на Дрини, једном од великих стратишта у историји српског народа.

фото: искра

Сутра у 12.20 часова у Старом Броду биће служен помен убијеним Србима, а у 12.30 предвиђено је освештање Спомен-музеја старобродским жртвама за који је пројекат урадио архитекта Новица Мотика из Зворника.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ како би остварили свој циљ – границу Независне Државе Хрватске на Дрини.

Током ове офанзиве, које су припадници злогласне усташке „Црне легије“ извршили уз помоћ муслиманске „Ханџар дивизије“, мучки је убијено 6.150 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Постоје подаци да су Нијемци, згрожени овим страдањем српског цивилног становништва, прекинули тај покољ и дозволили људима да пређу у Србију или да се врате својим домовима. Нажалост, половина оних који су се вратили, страдала је у наредном периоду.

?>