ВЕЧНА ПРИСУТНОСТ ЊЕГОША: Андрић и Његош дијелили идеје о човјечности, свјетлости и мостовима

Професор Светлана Шеатовић са Института за књижевност и уметност из Београда представила је вечерас у Андрићграду књигу професора Јована Делића „Вечна присутност Његоша“, наглашавајући да су Иво Андрић и Његош дијелили идеје о човјечности, свјетлости, одрастању и мостовима.

„Вечна присутност Његошева“ прва је књига у едицији Андрићеве библиотеке чији је главни и одговорни уредник Емир Кустурица, а уредник професор Александра Вранеш.

– Некада се говорило о девет, а овде је ријеч о 10 Андрићевих текстова о Његошу. Веома је значајно то што се на почетку тих текстова налази приповијетка „Тренутак у Топлој“ коју професор Делић истиче као одређену врсту сублимације Андрићевог и Његошевог веома блиског односа према феномену свјетлости и соларним мотивима, према процесу одрастања – рекла је Шеатовићева.

Она је додала да се у књизи налазе и приче „Вечна присутност Његошева“, „Његошева човечност“, „Светлост Његошевог дела“, „Његош као трагични јунак косовске мисли“, „Нешто о Његошу као писцу“, „Над Његошевом преписком“, „Његошев однос према култури“, „Његош у Италији“ и „Љуба Ненадовић о Његошу у Италији“.

Други дио књиге представљају три Делићеве студије. Говорећи о првој студији, Шеатовићева истиче Његошеву свјетлосну симболику која се појављује од „Луче микрокозме“, од проблема двојства у човјеку до питања односа овог и оног свијета, неба и земље…

Према њеним ријечима, друга студија говори о три вјечна традицијска стуба – Његош, Вук, Андрић, чиме Делић указује на поријекло основне идеје идентитета самог Андрићевог дјела у којем је повучена јасна линија између Његоша и Вука, али и Андрића као насљедника или, како сам Андрић каже, између „Његошеве мисли и Вуковског језика“.

У трећој студији, посвећеној Андрићу и Првом свјетском рату, анализира се „како видјети свијет, бити културан, а остати свој“.

– Ово су три заиста драгоцјене студије професора Делића о односу Његоша и Андрића, те Вука. Три су и повода за ову књигу – 125 година од рођења Иве Андрића, 170 година од штампања Његошевог „Горског вијенца“ и 100 година од пробоја Солунског фронта у Првом свјетском рату – рекла је Шеатовићева.

Она је истакла да Андрић и Његош имају заједничку визију борбе за човјечност, свјетлост, хармонију, а њихова заједничка и универзална идеја су и мостови, као и тема двојства.

Научна конференција посвећена дјелу нашег нобеловца „Иво Андрић у нашем времену“ завршава рад сутра, када је предвиђено да њени учесници посјете Андрићград, Андрићеву учионицу и мост Мехмед-паше Соколовића.

Андрић намјеравао да напише роман о Дубровнику

У Андрићевом институту у Андрићграду вечерас је промовисана књига дописног члана Српске академије наука и уметности Злате Бојовић „Андрић и Дубровник“ о којој је говорио професор Филолошког факултета у Београду Бојан Ђорђевић, потврђујући да је Иво Андрић, највјероватније, имао намјеру да напише роман и о Дубровнику.

– Иво Андрић је имао неколико нацрта за роман или за дуже новеле о Дубровнику, о прошлости града из средњег вијека, и од тога је остало неколико приповедака. Андрић се дивио Дубровнику“, рекао је Ђорђевић.

Он је навео да је Дубровник за Андрића био мјесто сусретања двије цивилизације – једне приморске, господске, рачунџијске, и друге која је стизала са горштачких простора, која је доносила „свјежу крв“.

– Злата Бојовић конципирала је своју књигу тако да покаже Андрићев однос према средњевијековном граду, али и према великим Дубровчанима, прије свега према Руђеру Бошковићу – истакао је Ђорђевић.

Он је нагласио да су посебна драгоцјеност ове књиге Андрићеви исписи из цитата дубровачких пјесника – Ивана Гундулића, Игњата Ђурђевића, Марина Држића, исписи из архива, или како је то сам Андрић волио да каже – његово пабирчење по разним изворима, без да зна за шта ће му то требати.

Руководилац Одјељења за књижевност у Андрићевом институту Александра Вранеш рекла је да је ово први пут да су у једној књизи обједињени сви текстови које је Андрић писао о Дубровнику.

– Ту се налазе и осврти на дубровачке теме из дисертације Иве Андрића, као и фрагменти његовог рукописа и преписке који нас воде ка закључку да је Андрић заправо имао намјеру да пише роман о Дубровнику и дубровачком животу. Ово је била прилика да се загледамо у ту Андрићеву намјеру и да уживамо у његовим дјелима – каже Вранешева.

Тагови: Андрићев институт, Иво Андрић, Јован Делић