Вајар Кузмановић о споменику Мехмeд-паши Соколовићу: Мост братске љубави

СПОМЕНИК браћи Соколовић – Мехмед-паши и Светом Макарију, броји последње сате у простору где је током две године настајао, радионици вајара Зорана Кузмановића у Смедереву. Већ у понедељак, браћа Соколовић биће на путу за Вишеград, где ће на свечаној церемонији, на Видовдан, спомeник бити откривен, и први пут пoказан јавности.

Недељу дана пре него што ће се наћи на ушћу Рзава у Дрину, у Андрићграду, „Новости“ су имале ексклузивно право да завире у уметничку радионицу Кузмановића, и прве упознају читаоце са делом које ће красити вишеградску културно-историјску целину.

Вајар Кузмановић на овом пројекту ради већ две године, и не крије усхићеност што је посао при крају.

– Када ми је професор Емир Кустурица представио своју идеју за подизање споменика браћи Соколовић, било ми је јасно да се ради о несвакидашњем пројекту од великог значаја – каже, за „Новости“, вајар Кузмановић.

Историјски контекст и значај Соколовића били су велики изазов за уметника.

– Припремајући се за тај задатак, да бих му што боље одговорио, на неки начин сам се преселио у драму шеснаестог века. На основу доступне историјске грађе покушао сам да сагледам различитост погледа на свет које су браћа имала, и трудио сам се да добро сагледам контекст тог времена – објашњава уметник.

Мехмед-паша Соколовић као Бајо из Соколовића, припадник српског племства, са 18 година из Милешеве одведен је у јаничаре, примио је ислам и постао велики везир. За патријарха је поставио брата од стрица Макарија Соколовића. Захваљујући моћи братства Соколовића, султановим бератом из 1557. обновљена је Пећка патријаршија, што је, по многима, обезбедило опстанак Срба у потоњим вековима.

Вајар каже да је основна идеја споменика била да се представи сусрет браће:

– Акценат је стављен на наратив, док стоје на сцени историје. Браћа се један другоме у добром расположењу обраћају, а кроз постављену композицију, покретом и говором тела, свако на свој начин говори о своме положају, својим тежњама и међусобним односима.

Руке Соколовића у братском загрљају које, оком уметника, заправо чине мост, можда су и најбитнија симболика овог дела.

– По моме мишљењу, скулптура браће Соколовића има улогу да на очигледан, директан и поетски начин покаже да братска љубав може да победи непобедиво и помири непомирљиво, исто онако као што може да се истинском снагом уздигне изнад саме религије и државе – закључује Кузмановић.

У ПРИРОДНОЈ ВЕЛИЧИНИ

ЈОШ два дана остало је да се заврши патинирање споменика, каже вајар, и наводи да је транспорт заказан за 25. јун. Споменик је висок два метра и двадесет и пет сантиметара са постаментом. Скулптуре су приказане у природној величини.

БЕЋКОВИЋ: ДУША СРПСКОГ НАРОДА

Од 28. јуна Мехмед-паша и Свети Макарије стајаће на улазу у Андрићград. Споменик ће открити председник Републике Српске Милорад Додик, а на Видивданској свечаности беседиће академик Матија Бећковић (на слици).

– Речено је да је обнова Пећке патријаршије заслугом паше Мехмеда Соколовића и његовог брата Макарија, патријарха српске цркве, „највећи и најзначајнији догађај за српски народ у време турске владавине“. Тако се чини да је подизање споменика браћи Соколовић у Андрићграду неупоредиви подвиг српске културе. Другим речима, подизање споменика браћи Соколовић после готово пет стотина година је уједно и споменик души српског народа. Остало ћу рећи на Видовдан, на правом месту и на прави дан – каже, за „Новости“, Бећковић.