УСКОРО ПОЗНАТИ ЛАУРЕАТИ: У понедјељак имена лауреата Велике књижевне награде ,,Иво Андрић“

Андрићев институт (Фото: Искра)

Имена лауреата овогодишње велике књижевне награде „Иво Андрић“ Андрићевог института у Андрићграду биће саопштена у понедјељак на конференцији за новинаре у Београду.

На конференцији за новинаре, која ће бити одржана у Медија центру са почетком у 12.00 часова, говориће академик Јован Делић, публициста и писац Мухарем Баздуљ и професор Александра Вранеш.

Велика књижевна награда „Иво Андрић“ установљена је 2015. године. Жири који додјељује награду дужан је да током цијеле календарске године прати издавачку дјелатност у Републици Српској и Србији и да објективно сагледа значај укупног књижевног стваралаштва аутора и појединачног романсијерског остварења у том периоду.

Награда се састоји од Повеље и новчаног износа, а додјељује се у двије категорије – за укупно књижевно стваралаштво и за најбоље дјело објављено у протеклој години.

Награда за укупно књижевно стваралаштво „Иво Андрић“ и за дјело „Три поеме“ 2016. године додијељена је Матији Бећковићу, док је најбољи роман у 2015, према мишљењу жирија, „Осама“ Владимира Кецмановића.

Наредне 2017. године награду „Иво Андрић“ добили су Душан Ковачевић и руски писац Захар Прилепин. Ковачевићу је награда додијељена за укупно књижевно стваралаштво и за драмско дјело „Хипноза једне љубави“, а Прилепину за роман „Обитељ“ и књигу приповједака „Седам живота“.

Прошлогодишњи лауреати били су музичар и пјесник Борисав Бора Ђорђевић и кинески писац Ју Хуа.

Ђорђевић је награду добио за најбоље дјело објављено у Републици Српској и Србији у 2017. за књигу поезије „Пусто острво“, а Хуа за животно дјело за прошлу годину за његово цјелокупно прозно стваралаштво, поводом објављивања превода његова три романа код издавачке куће „Геополитика“ у Београду.

Андрићев институт у Андрићграду, на чијем челу је прослављени свјетски редитељ Емир Кустурица, јединствена је установа културе, науке и образовања, која својим радом обједињује настојања Србије и Републике Српске да у тим областима остваре значајне резултате.

Институт има пет одјељења – за књижевност, историју, оријенталистику, политику и медије и Одјељење за филм.