У Београду представљено издаваштво Андрићевог института

У београдском „Медија центру“ данас су представљена овогодишња издања Андрићевог института која су у великој мјери допринијела расвјетљавању истине о карактеру почетка Првог свјетског рата и одбрани тезе да Србија није узрочник овог сукоба.

Руководилац Историјског одјељења Института Мирослав Перишић најавио је да ће Андрићев Институт и Историјско одјељење тог института и у 2015. години у мјесечним издањима својих „Историјских свесака“ и часописа „Векови“ наставити да се бави Првим свјетским ратом и нагласио да ће једна од тема интересовања бити ратни заробљеници и цивилне жртве током Великог рата.

Он је рекао да му је посебно задовољство што је баш Андрићев институт издао његову књигу „Сарајевски атентат – повратак документима“ у којој је први пут објављен аутентични документ – дојава о припреми атентата, који је аустроугарски агент послао у Загреб 17. јуна и који доказује да је Аустро-Угарска знала да је атентат у припреми.

„Документ у ком агент `Глиша` упозорава да је група младих упућена у Сарајево да изврши атентат у Загребу примљен 20.јуна. Тај документ уверљиво говори да су аустроугарске власт знале за то“, нагласио је Перишић.

Он је додао да је Владимир Дедијер у својим дијелима о Првом свјетском рату износио претпоставке да је Беч знао за припреме атентата, али да је први пут предочен извор и примаран документ о томе.

Тезе, коју је недавно у јавност пласирао српски историчар Радош Љушић да је Влада у Београду такође знала за атентат, Перишић је одбио да коментарише, јер, како је рекао, таква тврдња нема историјски извор.

Књижевни критичар Александар Јерков београдској публици представио је дјело „Сиди Абдалах“ Миодрага Петровића, оцијенивши да је ријеч о правом малом ремек дијелу издаваштва.

Он је нагласио да је књига изашла у „криво вријеме“, а да би, да је штампана прије Београдског сајма, сигурно била проглашена за „најљепше издање“.

Душан Иванић, који је приредио Збирку полемичних и критичких текстова Вука Стефановића Караџића „Срби сви и свуда“, рекао је да је посебно задовољан што је остварење штампано у Андрићграду који, како је рекао, Европу данас упознаје са Србима, баш као што је то прије два вијека чинио велики Караџић.

„Вук је упознао Европу са Србима. Када је након слома Карађорђевог устанка дошао као избеглица у Беч он је поставио основне циљеве свог рада. И успео је. Он је свом расељеном народу дао свест о себи самима“, рекао је Иванић.

Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Вранеш истакла је да је привилегија стварати у једном граду какав је Андрићград и најавила низ нових наслова у 2015. години.

Тагови: Александра Вранеш, Андрићев институт, Мирослав Перишић