У Андрићевом институту у Андрићграду додељена „Велика награда Иво Андрић“ нобеловцу Абдулразаку Гурни

„Радујемо се што је данас са нама, овде у Андрићграду, један од десет најбољих писаца на свету, то мало ко себи може да приушти“, рекао је додељујући награду Гурни Емир Кустурица

Нобеловцу Абдулразаку Гурни, књижевнику из Танзаније, данас је у Андрићевом институту у Андрићграду у Вишеграду уручена „Велика награда Иво Андрић“ за животно дело. Награду Гурни уручио је идејни творац и градидељ Андрићграда, директор Андрићевог инстиутута, режисер Емир Кустурица а свечаности у Андрићграду присуствовали су, поред осталих, патријарх српски г. Порфирије, председник Републике Српске Милорад Додик, бројне званице. „Велика награда Иво Андрић“ уручена је данас и песнику Саши Радојичићу за збирку песама „Тобоган“.

„Радујемо се што је данас са нама, овде у Андрићграду, један од десет најбољих писаца на свету. То мало ко себи може да приушти и мало ко може да доведе тако значајне људе и самом појавом њиховом изазове радост и усхићење који нам свакодневно измичу гледајући ријалити програме, нове звезде које из свог селебрити система упадају у наше животе, оптерећују и трују“, рекао је данас у Андрићграду Емир Кустурица уручујући награду Гурни.

По речима Кустурице, Гурна по свему подсећа на Иву Андрића и по томе што говори о колонијализму, о последицама колонијализма у Африци, у свим његовим романима присутни су странци, а „ми овде најбоље знамо шта значи присуство странаца“.

„Уписани смо у историју као неко ко је започео Први светски рат, а ми га нисмо започели, ми смо само имали Младу Босну као организацију која је БиХ хтела да ишчупа из колонијалног загрљаја. Тај колонијални загрљај данас, на жалост, и даље постоји, ми овде осећамо присуство оних који су нам загорчавали живот вековима“, рекао је Кустурица.

Абдулразак Гурна, нобеловац, велики књижевник, захвалио је примајући награду Емиру Кустурици и Андрићевом инистуту.

„Прочитао сам Андрићев роман „На Дрини ћуприја“ пре много година, почетком деведесетих. Иво Андрић био је плодан аутор, романа, кратких прича, поезије и есеја, имао сам среће да прочитам и његов роман „Омер паша Латас“. Обе књиге дубоко су укорењене у историју Босне и Херцеговине, његове земље, и у том смислу нам много казују. Ми смо на губитку јер његово дело није више превођено и доступно на енглеском језику“, рекао је Гурна.

По речима великог књижевика, важно је читати књижевна дела из различитих делова света.

„Књижевност причињава задовољство, огромно задовољство, коме није циљ да нас насмеје или разоноди, већ задовољство које нам проширује видике. Књижевност нам доноси и новине, говори о стварима за које нисмо знали или из угла који нисмо претходно разматрали. Говори нам и о ономе што знамо, уверава нас да је наше разумевање света заједничко са други људима. Уверава нас у нашу човечност“, рекао је Гурна.

Добитник „Велике награде Иво Андрић“ подсетио је данас, говорећи на свечаности, да је био школарац у Занзибару када је Андрић добио Нобелову награду.

„Са жаљењем констатујем да та вест није забележена у мојој свести. Нисам тада ни знао шта је Нобелова награда. То је било на врхунцу покрета несврстаности и  знали смо да су Југославија и њен председник били присталице тог покрета. Можда делује да је било давно, али тада су многе нације задобиле своју слободу од доминанте европске моћи, али су последице и даље присутне“, рекао је Гурна.

Песник Саша Радојичић захваљујући на награди,  говорио је о Андрићевом делу, закључио је да дело нашег нобеловца одлукује дубоко и трајно разумевање историје и историјских дешавања, велико разумевање човекове психе, и савршена реченица.

„Сви ћемо се сагласити да је Морава српска река јер она тече кроз Србију. Али српска река је и Дрина јер они који живе на њеним обалама говоре истим језиком“, рекао је Радојичић.

Председник Републике Српске Милорад Додик, говорећи на свечаности, подсетио је на дане када се „појавио Кустурица и рекао да жели да направи град посвећен Иву Андрићу“.

„У првој визији тог града био је и овај институт који ће се показати као једна од његових најбољих одлука. Моја дужност као председника републике која има овакав институт на свом простору јесте да појачава његове капацитете и створимо све материјалне и логистичке претпоставке да он још боље ради. Велика је ствар да један добитник Нобелове награде има свој град, свој институт и своју високо цењену награду. РС је заинтересована да то буде примећено у широј јавности, не само књижевној“, речи су председника Додика.