СТРАХ СЕ ШИРИ ЕВРОПОМ: У Андрићграду представљена књига Франка Лисона „Презирање сопственог: о култури самомржње у Европи“

У оквиру овогодишњих Видовданских свечаности у Андрићграду, 27. јуна одржана је у Андрићевом институту промоција књиге Франка Лисона „Презирање сопственог: о култури самомржње у Европи“ у издању „Информатике“.

О књизи су говорили проф. др Мило Ломпар, проф. др Слободан Антонић и др Слободан Рељић.

Уредник књиге, Слободан Рељић, рекао је да промовисање ове књиге није величање пада Европе, већ осветљавање овог великог проблема. Истакао је да је написана пре десет година и да се бави истом темом као и књига Мила Ломпара „Дух самопорицања“, па је, стога, управо Ломпар писао поговор овој књизи. Рељић је изјавио да књига обилује огромним распоном тема попут антијеврејства, зашто су Европљани постали агресивни, одвојеност од завичаја, сукоб науке и мудрости, нихилизам, немачко-француска мржња и многе друге.
Истакнуто је да се Европом шири страх и да управо ова књига обилује тим страхом. Имате неразумни бес који се испољава као и данас према руској страни, али се у исто време слобода избацује из живота људи, док у исто време, људи који не разумеју те процесе, понашају се као да се ништа не дешава. Ова књига је на неки начин добро суочавање са ништавилом које влада Европом, а где се највише истичу ратови и превалентност лажи коју Лисон нарочито третира.

Слободан Антонић је, говорећи о основној теми књиге, рекао да је у питању књига која даје широку слику историје европске културе и садашњег тренутка у Европи. Истакао је да је аутор начинио широки захват са великим амбицијама и да је књига далеко дубља и иде много даље од самог наслова.

Антонић истиче да је самомржња феномен који често примећујемо и код нас и често смо запитани да ли смо једини који свој народ презиру и мрзе и врло ружно говоре о својој отаџбини. Из ове књиге се, наводи Антонић, може видети да аутошовинизам и аутонационализам нису својствени само нашем народу, већ су општа појава и назначава да носиоци самомржње нису јасно означени. Између осталог, Антонић је истакао да је та патологија овде јасно објашњена и да, иако се односи на Немачку, објашњење је у потпуности применљиво на све државе, тачније нације.

Антонић закључује да до самомржње долази у судару неког субјекта или групе и околине, јер се рађа фрустрација која има два смера – на околину и на унутра и да та два правца овај аутор доста прецизно анализира.

Мило Ломпар истиче да се ова књига појављивала у бројним дискусијама које у интелектуалном свету одјекују годинама. Назначио је да сви ти интелектуални спорови имају и политичку димензију, али да Лисон у овој књизи наступа есејистички и да из тог огромног садржаја изведе оно што је важно за данашњу слику духовне ситуације европске цивилизације. Ломпар истиче да Лисон истиче свој суд о европској култури у смислу да је она прешла оквире нечега што се може поправити, јер у њој делује феномен самопрезира, једне врсте унутрашње деструкције.