САЈАМ КЊИГА У АНДРИЋГРАДУ: Промоција књиге „Као у соби са огледалима”

Књига Као у соби са огледалима Владимира Кецмановића представљена је јуче у Андрићевом институту, а у оквиру Сајма књига у Андрићграду. У питању је књига прича у којој је Кецмановић сабрао приче писане од самог почетка каријере, па све до три потпуно нове.

О књизи су говорили уредник Сајма књига у Андрићграду Желидраг Никчевић, писац Милан Ружић и аутор.

Желидраг Никчевић је на самом почетку истакао да је Владимир Кецмановић један од најаутентичнијих гласова савремене српске прозе и аутор овенчан скоро свим наградама, што је истакао као мање важно у односу на његов приповедачки дар и аутентичност коју читаоци препознају. Никчевић је говорио о језику који у својим књигама користи владимир Кецмановић, али је истакао и да он, као писац, нема много сличности са Андрићем у смислу да је српски нобеловац био ледени посматрач епохе, док Кецмановић кроз своје ликове приказује да је потпуно супротан томе. Међутим, рекао је и да Владимиру Кецмановићу свакако припада место у самом врху савремене српске прозе и да велика дела, којих је већ имао, можемо поново очекивати, ако је судити по овој књизи.

Оно што је Милан Ружић истакао као неке од главних карактеристика ове и других Кецмановићевих књига јесте то да је он успео да језик улице уздигне до уметничких висина. Ружић истиче да се Кецмановић озбиљним темама бави кроз неозбиљне ликове и да у његовој књижевности нема никаквог спектакла, већ да он описује све оно што други избегавају, како би могли спектакл инкорпорирати у своју књижевност, и да је управо ово предност Владимира Кецмановића којом он показује да од свега може направити причу, и то добру причу. Ружић је споменуо да је за Кецмановићеве књиге карактеристично и то да је он своје реченице, које су на почетку његове каријере биле дуге и компликоване, упрости скоро до поетског израза што је одлика великих писаца. Као и Никчевић, и Ружић истиче да Владимир Кецмановић има своје сасвим заслужено место на самом челу савремене српске прозе.

Сам аутор напоменуо је да он воли да тумачи људске судбине и да за њега писање представља разјашњење свега што га окружује. Исто тако, говорио је о чињеници да све награде које је добио не морају значити да ће он трајати као писац, али је истакао да свакако пријају, баш као и превођења на друге језике. Кецмановић је публици приближио зашто је везан за трагизам људи који живе на овим просторима и због чега је несрећа тог простора увек инспиративна, али је и напоменуо да политика у књижевности никако не сме бити циљ, већ само средство, јер сами ликови морају да причају причу, без идеолошког утицаја писца на њих, што је тешко, али је одлика великих уметника.

Промоција је завршена питањима публике на која је Кецмановић исцрпно одговарао не би ли још више публици приближио свој рад.

Тагови: Андрићев институт, Владимир Кецмановић, Сајам књига