У оквиру циклуса предавања „Српски 20. век“, у петак 13. децембра у Андрићевом институту, одржано је предавање др Дејана Мировића „Русофобија у Србији од 1878-2017. године“.
Мировићево предавање било је засновано на његовој књизи која носи наслов идентичан оном предавања, а та књига је била најпродаванија на Међународном београдском сајму књига 2017. године. Повод за писање ове књиге, па и за само предавање, био је Достојевски, како тврди Мировић.
Он је говорио и о ставу појединих значајних личности српске историје према Русији, а које већина данашњих српских патриота дели – да ће Србима совјетска Русија увек бити ближа од фашистичке Италије или нацистичке Немачке.
Међутим, Мировић напомиње да постоје и другосрбијанци који потпирују русофобију у Србији:
– Имате Радомира Константиновића који је отац Друге Србије који пише чувену „Филозофију паланке“ 1968. године и отворено говори да је та књига одговор на упад Руса у Чехословачку. Када је Константиновић био тако храбар, зашто није критиковао друга Тита, као што је то чинио Михаило Ђурић? Кад је већ био толики јунак, зашто се није бавио положајем Срба у тадашњој Југославији? Он пише да су паланчани сви они који сматрају да су српска и руска култура најближе културе и да су ова два народа блиска. Константиновић је паланчанима сматра Михаила Ђурића, Јустина Поповића, Николаја Велимировића, а затим у свом идеолошком делиријуму тврди да су очеви српске паланке Достојевски и Берђајев – каже Мировић.
Дејан Мировић је говорио и о томе да је русофобија само још једна од последица подела у српском народу, наметнута од стране лажних елита, али је у свом предавању навео и многе истакнуте мислиоце и ствараоце из Србије који су одувек похвално говорили о Русији, а они су ипак чинили значајнији део српске културе:
– Црњански је знао да каже да нам Русија треба, да је она је наш ујак, да је она бели медвед на северу када је велика опасност, а када није, не треба нам, онда су нам пријатељи са Запада – рекао је Мировић.
Приводећи предавање крају, Мировић је говорио о данашњем чињеничном стању по питању руске моћи у целом свету и прекомпоновању снаге великих сила:
– Због промењених околности у свету и чињенице да ово више није 1999. година, Русија је сада у стању да уради велике ствари попут реафирмисања Резолуције 1244 и онда видите да је признање тзв. Косова повукло 16 држава, за шта су заслужни Москва и Пекинг. Уместо да ту нову руску снагу и тренутни распоред утицаја сила у свету искористимо да јачамо своју позицију, ми имамо на делу супротно, а то су преговори о предавању наше покрајине некаквим властима у Приштини, укључујући и 1600 сакралних објеката епархије рашко-призренске. Међутим, ми смо навикли да Русију користимо, не за оно што је у националном интересу, већ искључиво за лукративне циљеве појединаца и њихов останак на власти по сваку цену – тврди Мировић.