НОВОСТИ О ПОСЕТИ СВЕТСКИХ ФИЛМСКИХ ЗВЕЗДА АНДРИЋГРАДУ: „Кустендорф“ се преселио у Српску

Преселио се „Кустендорф“ на један дан из Мокре Горе у Андрићград, преко границе право из Србије у културну престоницу Републике Српске.

Сила Земљине теже је у „најмлађи стари град на планети“ спустила Алфонса Куарона, аутора „Гравитације“, филма који је лане освојио седам „Оскара“, а под сводовима вишеградских Дечана, гост Емира Кустурице каже:

„Овај град је тестамент великог уметника његовој култури и вери. Срећан је онај ко схвати, нарочито ако је припадник малог народа, да културу не гради цивилизација, обрнуто је – цивилизацију гради култура! Величанствено дело, јединствено достигнуће за дивљење свих“.

Населили су Андрићград власници канских „палми“, венецијанских „лавова“, московских „златних орлова“, берлинских „медведа“, француских „цезара“, америчких „оскара“, са Куароном, у Андрићград су стигли редитељи Бернар Таверније, Бахман Гобади, Ворвик Торнтон, директор Британског филмског института Аманда Невил, кански селектор Тјери Фремо…

НЕОБИЧАН ТРИЈУМФ КУЛТУРЕ

Путовање у Српску било је прича за себе. Кроз замагљене прозоре гости посматрају обронке Таре, долину Дрине. Слушају како је ова лепота требало да нестане с лица земље. Било је замишљено да истим путем, уместо великана уметности и новинара из целог света – крстаре камиони пуни јаловине и сумпорне киселине. Неко је ту сањао руднике никла. „Рударски сан“ није се остварио: висока култура била је бржа и боља! Уселила се међу ова брда прва! Најлепше српске пејзаже високом културом спасене, посматрају новинари из великих светских редакција. Пишу о јединственом, необичном тријумфу културе. Приче и слике шаљу својим редакцијама: адреса свет, рубрика „култура“.

ФАШИСТИ И ИМПЕРИЈЕ

Испред великог мозаика посвећеног младобосанцима, Емир Кустурица и Алфонсо Куарон говоре о светским империјама.

– На овим просторима живели су последњи европски робови. Гаврило Принцип је тиранина, освајача, убио у својој земљи, остављајући нам идеју слободе у наслеђе. Хитлер је, желећи да укине историјске чињенице, наредио да се спомен-плоча Принципу и младобосанцима уклони. Плоча му је однета у његов ратни воз, то је био његов ратни трофеј, а призор Хитлера док посматра свој плен забележен је на фотографији.

У Сарајеву 1991. исто је урадио Алија Изетбеговић. Уклонио је све што подсећа на младобосанце. Ми смо младобосанцима посветили велики мозаик у Андрићграду, сви будући фашисти мало теже ће однети овакав трофеј, превелики смо ми залогај за њих!

„Кустендорф“ је ове године посвећен 70. годишњици победе над фашизмом.

АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ

Тавернијеа, Куарона, Гобадија, Аманду Невил интересује како је настао „једини град на планети посвећен једном нобеловцу и његовом делу“. Питају, откуда на овом месту спој византијске, српске, отоманске, аустроугарске архитектуре, када на том месту 2011. ничега није било…

– На окупираној земљи, империје су нам мало тога оставиле. Зато смо из Херцеговине допремали камен стар између 150 и 300 година. На месту где их није било, направили смо биоскопе, једино позориште на потезу од Ужица до Сарајева и ту ћемо 2016. имати премијеру опере „На Дрини ћуприја“ у копродукцији са позориштем „Ла Фениче“ – објашњава Кустурица – Нисам желео да се помирим са чињеницом да Немачка има Гетеов институт, а да Србија нема једнако важну институцију посвећену Иви Андрићу. Створили смо Андрићев институт са пет одељења која се баве историјом, књижевношћу, оријенталистиком, филмом и медијима. На основу прошлости, ми тумачимо данашњи свет.

Поред Андрићевог института, до краја године биће отворена Филмска академија, а план је да она прерасте у универзитет. Студентски дом већ је изграђен. Будући академци ће на располагању имати сво богатство Андрићевог института.

КОСОВО ЈЕ ОТЕТО СРБИЈИ

Испред споменика Његошу, трагичном јунаку косовске мисли, великани кинематографије „снимили су“ велику, лепу цркву, смештену на ушћу Рзава у Дрину.

– То је Црква Светог кнеза Лазара и косовских великомученика. То су наши вишеградски Дечани. Направили смо реплику наше средњовековне цркве, јер су Косово и Метохија брутално отети Србији – говори Кустурица важним гостима. – Цео град настао је за три године, изграђено је 30.000 квадратних метара здања под чије се кровове уселила култура.

Одатле поглед пуца на ћуприју Мехмед-паше Соколовића.

– Достојевски је написао да ће само лепота наџивети векове. Тако је и са ћупријом коју је изградио српски дечак одведен у јањичаре, а који је касније помагао и градњу српских манастира. Андрићрад ће, баш као и ћуприја, надживети векове, штитећи све што нас чини Европљанима, али не оним „административним новоевропљанима“ који се „друже“ са НАТО, ми ипак припадамо културној Европи.

„ЗЛАТНА МОРУНА“

У београдском ресторану „Златна моруна“ окупљали су се младобосанци. Кустурица је у Андрићграду отворио ресторан истог имена. Унутрашњост је осликала Бисенија Терешченко, ауторка већ чувеног мозаика посвећеног младобосанцима. На зидовима су се нашли Андрић, Селимовић, Десанка Максимовић, Душко Радовић, Тесла, Пупин, Хандке, Достојевски…

Ту су овековечени градитељи Андрићграда, али и локални „људи брендови“ попут Вита – овдашњег Ћоркана, инжењера Стојића, Додиков саветник Перо Симић нашао се на слици са Мерилин Монро, а однекуд вире и Обама, Рокфелер… Недалеко од ресторана, отворена је галерија „Лубарда“, у недељу ће Никита Михалков отворити изложбу академског сликара Биљане Вуковић, реч је о њеним графикама чувене вишеградске ћуприје и Студенице…

ЧУДНЕ СЕ СТВАРИ ДЕШАВАЈУ

Ратом уништени град, оживео је за свега три године. Ту се дешавају чуда. У данашњем Вишеграду можете срести Одри Тоту, Монику Белучи, Фремоа, Куарона, Тавернијеа, Михалкова, Гобадија, Беренис Бежо…

– Невероватно је то. Волео бих када бих у новом позоришту видео Петера Хандкеа и Младена Матерића, када би овде створили неку нову „Кухињу“, или да нам двојица великана прикажу ону постојећу, бањалучку… – неко је испоставио Кустурици своју животну жељу…

Вишеградска ренесанса почела је на Видовдан 2011. године, када се полуострвом између две реке заорила бука багера, помешана са тријумфалним тактовима Орфове „Кармине буране“. Свету је подухват одавно познат, у светским медијима осванули су наслови „Тачка спајања култура“, „Подухват за векове“…

Гост Андрићграда у понедељак ће бити руски великан Никита Михалков. Још један куриозитет, на прилазу Андрићграду освануо је графит: „Професоре, хвала!“ У потпису – ВГД.

Тагови: Емир Кустурица, Кустендорф, Филмске звезде