НОВИ БРОЈ ИСТОРИЈСКИХ СВЕЗАКА: Потресна судбина Краљевине Србије на странама лондонског Тајмса

Фото: Срна

Фебруарски број Историјских свезака који је данас представљен у Андрићевом институту доноси пет прилога на 44 странице. Први прилог под насловом Лондонски Тајмс о Србији 1915, у преводу Маше Милорадовић, представља први од укупно три наставка колико ће бити објављено у Историјским свескама. Реч је  о поглављу из  7. тома Тајмсове историје рата, објављене 1916. године, посвећеном потресној судбини Краљевине Србије, а чији садржај испуњавају описи стања крајем 1914. године, епидемије тифуса, великом повлачењу у Солун и бројним другим догађајима из 1915. године.

У већ редовној рубрици „Документа“, др Мирослав Перишић и Александар Марковић објавили су документа на тему Ратне избеглице. Први од објављених докумената је „Закон о помоћи невољнима у рату“ који је донела Народна скупштина Краљевине Србије 10. децембра 1914. Међу објављеним документима посебну пажњу завређује Извештај министра унутрашњих дела Љубомира Јовановића – председнику владе Николи Пашићу о избеглом становништву са подручја где су вођене борбе у јесен 1914. године. Крајем децембра 1914. министар унутрашњих дела је наследећи начин описивао драматично стање у Србији:

„Из Београда избегло је готово све становништво око 85.000 људи; из округа београдског склонило се 80.000 људи; у округу подринском који је бројао око 252.000 становника сво је становништво напустило своја огњишта; из округа ваљевског избегло је становника 107.000; из округа ужичког избегло је 75.000 становника; из округа рудничког избегло је 44.000 становника.

Од избеглог становништва нешто се вратило својим домовима и то највише до 315.000 становника. Остали су још по збеговима. Становништво које се вратило кућама нашло је ове делимично попаљене, делимично порушене и опустошене…“

У своја два прилога др Горан Милорадовић се бави српском пропагандом у Русији 1916. године и првим неуспелим покушајем стварања југословенске војске у Русији 1916. године. Садржајно посебно вредан пажње је до сада непознат извештај Александра Белића и Станоја Станојевића објављен у оквиру прилога о српској пропаганди у Русији 1916.

О доктору Едварду Рајану, припаднику добровољне америчке медицинске мисије у Србији, пише Бранко Богдановић. Едвард Рајан је личност која је оставила посебан траг у животу окупираног Београда у време Првог светског рата јер је он у том граду остао и преузео заштиту над војном и општом државном болницом после одлуке српске Врховне команде да српска војска напусти Београд.

Тагови: Александар Марковић, Андрићев институт, Историјске свеске, Мирослав Перишић