Научни округли сто „Рат и цивилизација” одржан је 27. маја у Андрићевом институту. У оквиру дате теме, своје тезе су износили еминентни стручњаци из различитих наука и уметности што је скупу дало мултидисциплинарну црту која је неопходна у расветљавању овако широких тема. Један од излагача била је и проф. др Мира Радојевић, дописни члан Одељења историјских наука САНУ.
Професорка Радојевић говорила је о проблемима са којима се суочио српски народ након Првог и Другог светског рата покушавајући да, како је својевремено рекао Јован Цвијић, своје мале националне интересе укопча у интересе великих савезника.
Говорила је како је поређење садашњих прилика у свету и позиција Србије у новој констелацији на геополитичком плану са оном пред Први или Други светски рат немогуће, јер српски народ, као ни сви остали народи, није исти с обзиром на то да је прошло много времена од тада, догодио се и страховито убрзани технолошки развој, а и целокупно светско искуство је потпуно другачије.
Мира Радојевић је своје предавање закључила речима да превише често, како историчари тако и сви остали, причамо о кривицама Србије за оно што ју је снашло, а не говори се довољно о томе да је једна мала земља створила све оно што су у то време имале само велике европске земље – Народно позориште, академију наука, универзитет… Професорка Радојевић је рекла да једна таква земља, очигледно просветитељски настројена, не може бити крива за поједине нецивилизацијске потезе, нарочито не ако на самом почетку века (од 1912. до 1918. године) доживи три тешка рата, јер она се након тога цео век бави репарацијом штете нанете јој током та три рата.