НАЈЛЕПШИ ЦИТАТИ ИВЕ АНДРИЋА: Ко чини добро, од њега се још више добра очекује

На данашњи дан пре 40 година умро је један од највећих писаца Босне и Херцеговине и простора бивше Југославије Иво Андрић.

Писао је искрене песме, приповетке и романе који су свевременски и непролазни, како због тема о којима говоре, тако због вештог и изузетног начина на који су написане. Испунио је највећи човеков сан: да заувек живи кроз своја дела.

Доносимо вам најбоље Андрићеве цитате:

“Ако, са крајњим напором, човеку који стари пође за руком да се одржи уредан и чист, то је стерилизована чистоћа апотеке а не чистоћа цвета.”

“Болест је сиротињска судбина, али и богаташка казна.”

“Целог века се лечимо од несретног детињства.”

“Чим једна влада осети потребу да својим грађанима обећава путем плаката мир и благостање, треба бити на опрезу и очекивати обрнуто од тога.”

“Човека ћете најбоље упознати ако га посматрате како се понаша кад се нешто дели бесплатно.”

“Човек који не воли није способан да осети величину туђе љубави, ни снагу љубоморе, ни опасност која се у њој крије.”

“Чудно је како је мало потребно да будемо срећни, и још чудније: како нам често баш то мало недостаје!”

“Да је шутња снага, а говорење слабост, види се по томе што старци и деца воле да причају.”

“Дуги су и замршени рачуни и обрачуни између оних који имају и не дају и оних који немају ништа до својих потреба.”

“И врлине једног човека ми примамо и ценимо потпуно само ако нам се указују у облику који одговара нашим схватањима и склоностима.”

“Има извесних мислилаца чија филозофија није ништа друго, до неки душевни комодитет, неко римовање мисли.”

“Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабе.”

“Има у неким људима безразложних мржњи и зависти, које су веће и јаче од свега што други људи могу да створе и измисле.”

“Имати велику снагу, физичку или моралну, а не злоупотребити је бар понекад, тешко је, готово немогуће.”

“Ја сам, Енвере, у мојој литератури дошао до авлинских врата, а ти си ушао у кућу.” (о Енверу Чолаковићу)

“Ко чини добро, од њега се још више добра очекује.”

“Ко је дуга века, тај наџиви све, па и своје заслуге.”

“Лепша душа дубље јеца.”

“Љубав, кад је искрена и дубока, лако прашта и заборавља.”

“Људи често целог века вуку за собом обзире, као ланце, а на крају виде колико су недостојни и непотпуни.”

“Људи који сами не раде и не подузимају ништа у животу, лако губе стрпљење и падају у грешке кад суде о туђем раду.”

“Људи мале памети ретко се боје да не буду досадни.”

“Људи воле разговоре о паду и понижењу оних који се сувише високо уздигну и полете.”

“Мир и спокојство, једина су добра и највеће достојанство скромних и безимених људи.”

“Младост је сретно доба у коме човек почиње да верује у себе, а још није престао да верује другима.”

“Многи постигну оно што су хтели, а изгубе себе.”

“Можда је у почетку било и других мотива, али данас је главни страх. Од страха су људи зли, сурови и подли, од страха су дарежљиви, чак и добри.”

“Нису сви људи тако рђави и као што то рђав човек мисли.”

“Ништа људе не везује тако као заједнички и срећно проживљена несрећа.”

“Ништа не може тако да нас превари као наше рођено осећање смирености и пријатног задовољства током ствари.”

“Ништа није теже ни страшније него гледати свет око себе очима бивше лепотице.”

“Од свог порекла и детињства не може се лако побећи.”

“Око лепоте су увек или мрак људске судбине или сјај људске крви.”

“Примитивни и ограничени људи имају развијену способност надања. Код умних и даровитих људи та моћ је, чини ми се, мања.”

“Рана која се крије, споро и тешко зараста.”

“Што не боли – то није живот, што не пролази – то није срећа.”

“Ток догађаја у животу не зависи од нас, никако или врло мало, али начин на који ћемо те догађаје поднети, у доброј мери зависи од нас.”

“Толико је било у животу ствари којих смо се бојали. А није требало. Требало је живети.”

“У земљи мржње највише мрзе онога ко не уме да мрзи.”

“Вредност лепоте је у бескрајној разноликости видова у којима нам се јавља. У томе је и њена оплемењујућа снага и њена највећа драж.”

“Звезданог неба и људског срца никад се човек неће моћи нагледати.”

“Жена стоји, као капија, на излазу као и на улазу овога света.”

“Живот нам враћа само оно што ми другима дајемо.”

“Животна снага једног човека мери се, поред осталог, и његовом способношћу заборављања.”

Тагови: Иво Андрић, Цитати