– ТО је, наравно, велика почаст, поготово што сам познавао Андрића, па имам неко осећање да ме је на овај начин поздравио! – биле су прве речи које је, у изјави за „Новости“, упутио академик Милован Данојлић када је сазнао да је добитник „Велике награде Иво Андрић“.
Данојлић истиче да се с Андрићем често виђао у Београду, у позном животном добу нобеловца, и да су му ови сусрети много значили.
– Био је велики господин и врло пажљив према мени као слушаоцу – истиче добитник награде која носи име по Андрићу.
Додаје и да су ови разговори у шетњама на одређени начин утицали на његов рад.
Данојлић истиче и да због пандемије неће сада доћи да му лично уруче признање.
– Нећу, нажалост, путовати да примим награду, имајући у виду епидемиолошку ситуацију у којој се читав свет тренутно налази. Није време за путовања. Видећемо се, радо, другом приликом – каже писац који, практично изолован у Француској, где живи, са својом супругом покушава да што безбедније преброди ово злокобно време короне.
Данојлић наглашава да с нестрпљењем очекује да поново дође у Србију, а за ову прилику припремио је пригодан говор да се захвали жирију на додељеној награди која носи име по Андрићу.
– Имао сам срећу да, у повременим сусретима и уличним шетњама, ослушкујем његову мудру, искуствену реч. Ненаметљиви савети и проницљива запажања великог усамљеника оставили су видног трага у мом расуђивању и доживљавању колективне судбине. Своје луцидне увиде саопштавао је готово успут, не слутећи колико јаке утиске код мене изазивају – истакао је наш академик.
Занимљиво је, иначе, да и Данојлић, и нобеловац Петер Хандке, којем је припало признање за роман „Други мач“, живе у Француској.
– Обојица смо и странци и домаћи! – прокоментарисао је Данојлић овај податак.