КУСТУРИЦА СИДРАНУ: Писмо духовном бескућнику
Сарајевски пјесник, духовни бескућник, Абдулах Сидран, је написао да се Емир Кустурица претворио у Пантелију. Шта друго може да пише човјек који се наочиглед свога народа претвара у бојлер који и горе и доле рђа а цури и пишти на све стране. Сваки час се исчекује да Академик свечано експлодира. Како бојлеру и доликује?! Шта друго да ради него да замишља како се други ликови из његовог живота претварају у нешто друго. Не морају се листати књиге из психоанализе да би се дошло до сржи Сидранових говнарија. То се тражи по контејнерима великих пјесника гдје је човјек бојлер чепркао читав живот тражећи инспирацију. Листа особа којима Сидран дугује новац је подуга и да би дуговања била отписана Сидран мијења биографије својих савременика!
Ако је Кустурица у рату погинуо бранећи Сарајево а Удба умјесто њега намонтирала Пантелију како је онда Сидран 2008. у априлу дошао на Мећавник да понуди Кустурици сценариј чија би наплата обезбједила пензију коју није зарадио бранећи Сарајево и пишући борбене стихове ”Наша је Дрина Мека и Медина!”. Долазак на Мећавник је био стари трик сарајевског шибицара: ставио је на сто написане три странице које бих ја требало да поново напишем онда и снимим филм! Чак и да није тако што не оде Пантелији него дође до Кустурице? Када је, нешто касније био на прагу да изгуби очињи вид и када у Сарајеву није било спонзора (кажу тамо нема мјеста гдје се није провалио), стигао је код Кустурице по помоћ да оперише катаркту!? Како је онда Кустурица а не Пантелија извадио из џепа пет хиљада еура и послао га у Свети Вид гдје имају подаци ко је оперисан а ко је дао новац! Када је схватио да нема ништа од продаје изандјалог сценарија зашто се, касније, у интервјуу Нину, правдао да је за операцију катаракте ”одрадио” књигу „Смрт је непровјерена гласина“ коју потписује Кустурица а не Пантелија!
Абдулах Сидран је од малих ногу изражавао потребу да своју ситну душу укрупни! Као залудни туриста који по мјењачницама великог града тражи да му ситниш од сто еура неко да у папирној новчаници. Он је заправо чинио све да не буде сарајевски миш и зато је писао поезију. Посвећивао је Бранку Микулићу, Титу и попут морске дрхтуље женама које није могао да поведе у кревет. Ту је био искрен. Штета што се тада већ није појавила идеја о Пантелији па да човјек који се успјешно претворио у бојлер не доживи славу која му није припадала. Овако пишући своје говнарије живи у ћорсокаку мијења увјерења брже од временских промјена у граду гдје живи. Прије двије године је писао у Ослобођењу, док се надао да ће узети лову, „протећиће још много Миљацке док се не роди таленат као што је Кустурица“. Када је видио да неће мазнути своју миљу онда ме прогласио мртвим. Какав покушај рекетирања. По логици бојлера који рђа и цури на све стране ја бих требало да доказујем како сам мало жив а та истина је могла да се потврди давањем новца! Тако бих Сидрану доказао новцем да сам жив и како ”My name is not Pantelija?” А шта ако би се установило да је заправо Сидран у Сирији попгинуо као и многи његови сународњаци који се борили против Башара и да је овај бојлер који пред нашим очима цури само замјена тезе?
Чак иако је жив сумњам да ћемо се више икада гледати али је важно да нешто сазна прије смрти! И до сада си ме Авдо држао веома ниско и зато имаш поздрав од авде!
Тагови: Абдулах Сидран
