КУСТУРИЦА: Паметно прославити 100 година од побједе у Великом рату

Андрићев институт из Андрићграда, на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду (Фото: РТРС/СРНА)

Директор „Андрићевог института“ Емир Кустурица изјавио је данас на промоцији најновијих издања Института на београдском Сајму књига да се Институт припрема да паметно и пажљиво, кроз издаваштво и семинаре, 28. јуна наредне године обиљежи годишњицу ове институције и 100 година од краја Првог свјетског рата из ког су Срби изашли као побједници.

Кустурица је рекао да је „Андрићев институт“, односно Одјељење за историју, у протеклом периоду низом активности утицало да аутор свјетског бестселера „Мјесечари“ Кристофер Кларк, који је изнио тезу да су припадници „Младе Босне“ били терористи, коригује свој став и да их преименује у атентаторе.

„Ми смо успјели да реагујемо, и оно што је у свијету већ било потврђено, избришемо. Та књига је написана да би се одговорност једног народа пребацила на више народа. То би можда било прихватљиво да та књига није имала тенденцију да нас `сруши`. Ми смо реаговали и захваљујући Архиву Србије дошли до докумената на основу којих смо могли да изведемо доказе“, навео је Кустурица.

Он је истакао да су сви који су ангажовани у раду Института „острашћени у намјери да истину бране издањима и памећу људи“.

„Ми немамо много издања, али оно што објавимо – стојимо иза сваке ријечи. Желимо да наш уплив у стање нашег народа буде већи и да једноставно подсјећање на прошлост не буде `повампирење нечега`, него да активирамо оно што је недовољно познато. Историја и књижевност се реконструишу непрестано“, нагласио је Кустурица и најавио да ће ове године у „Андрићевом институту“ почети са радом и Одјељење за језик.

Он је рекао да је „Андрићев институт“ отргао од заборава многе ствари у вези са Андрићем и да су у оквиру Института отворени књижара и „Нолитова“ библиотека.

Професор Милош Ковачевић, који је на промоцији представио „Зборник радова о српском језику и ћирилици“, један од три зборника које је издао Институт, навео је да је „Андрићев институт“ за српски народ оно што је Гетеов за њемачки, односно Сервантесов за шпански народ и језик.

Ковачевић је истакао да се „Андрићев институт“ укључио у борбу против сарајевске декларације чији је једини интерес да српског језика не буде мимо „београдског пашалука“ и да ту борбу води успјешно.

„Андрићев институт“ је током данашње промоције представио књигу Милана Пиљка „Руска револуција 1917. године“, која кроз 132 документа говори о односима Србије и Русије у том периоду и улози неких водећих државника, попут Николе Пашића.

Сајамској публици представљено је и дјело „Вјечна присутност Његошева“ аутора Јована Делића, који је рекао да су и Његош и Андрић тежили вјечности и да их сличним чини борба против зла и тиранства.

Писац Злата Бојовић представила је публици своју књигу „Андрић у Дубровнику“.

Она је навела да Андрић никада није превидио да су стари Дубровчани говорили источно-херцеговачким српским језиком, да су Пељешац и Стон српска земља и да су се неки од ликова великог Марина Држића заклињали на Светога Саву.

Тагови: Андрићев институт, Емир Кустурица, Сајам књига