КУСТУРИЦА: Љутња и бес су ме обузели кад сам видио како ће обиљежити 50 година Андрићевог нобела

Фото: РТРС

Редитељ Емир Кустурица оцијенио је након снимања документарног филма о бившем уругвајском предсједнику Хосеу Мухики да се он није бавио политиком да би зарадио новац за себе, већ да би својим грађанима омогућио да напокон почну да живе боље и да је то „једина истина“ о њему.

„У мозаику љевичарских држава он је успоставио најбољи рецепт. Искуство урбане гериле и ортодоксног комунизма претворио је у социјализам, способан да ствара вишкове. Онда их распоређује, бринући прво да драстично смањи број сиротиње“, рекао је Кустурица за „Вечерње новости“.

Он је навео да је, за разлику од европске политичке праксе, Мухика на власт дошао не реториком, већ стављањем сопственог живота у залог, док балкански политичари на ризик стављају оно што им одређују стране обавјештајне службе.

„Шпијуни постављају владаре по Балкану, а моћ ових шпијуна, нажалост, политичаре невјероватно опчињава и усхићује. А, видите Мухику, његова политичка каријера ишла је од градског бандита, преко мучења у затвору, све до предсједника“, рекао је Кустурица послије сусрета са Мухиком о коме је у Монтевидеу снимио завршне кадрове документарног филма „Посљедњи херој“.

На констатацију листа да је оно што је урадио у Мокрој Гори и Андрићграду тиха културна револуција и питање да ли је могуће нешто слично постићи и у економији и привреди, Кустурица је рекао да је све питање храбрости и ризика, али и да сваки озбиљан потез у привреди подразумијева политику која ће стати иза идеје.

„Љутња и бијес су ме захватили када сам видио да ће 50. годишњица Андрићевог `нобела` проћи само са налепницом на багажима београдског аеродрома. Да бих тиху културну револуцију, како је зовете, провео, нашао сам друга у томе. Предсједник Републике Српске Милорад Додик је помогао да на пољу културе развијемо једну теорију и да је проведемо у дјело. У вријеме Бориса Тадића и у вријеме Александра Вучића пустили су нам на вољу, па тај код заштите нашег идентитета траје. Он нас враћа на мапу опстанка“, рекао је Кустурица.

Он је додао да су радили, уз све гестове против културе, како би доказали да култура, ипак, може да се активира, и то на највишем нивоу.

Упитан да прокоментарише чињеницу да Срби понекад не знају да разликују пријатеља, па на мети често буде он, али и чувени аустријски писац Петер Хандке, Кустурица је оцијенио да је томе разлог доступност савремене технологије „овдашњим ситним душама“.

„Постоји сој ситних овдашњих душа, који себе виде у улози добровољних обавјештајаца. На располагању имају модерну комуникацију: данас свака будала има микрофон, а што је још горе има и звучнике у виду интернета. Онда се баш као пијанци на свадби хватају за тај микрофон, иако не знају да пјевају. Рачунају, успјеће да глас паметног и трезвеног пригуше бесмисленом дреком“, рекао је Кустурица.

Подсјећајући на то да је један такав велики савремени умјетник као што је Хандке велики дио свог живота посветио Србији, Кустурица је истакао да би његова појава морала бити огромна за Србе.

„Он је свијету дао шансу додатног промишљања о Србима, а нама је доказао да у свијету они најпаметнији – ствари виде другачије“, закључио је Кустурица.

Тагови: Емир Кустурица, Уругвај, Филм, Хосе Мухика