Учесници дводневне конференције „Иво Андрић у нашем времену“ наставили су данас у Андрићграду рад на овом еминентном скупу, током кога ће у оквиру 10 секција бити одржан велики број предавања о Иви Андрићу и његовом дјелу, а за вечерас је планирана и промоције двије књиге о нобеловцу, чији су аутори Злата Бојовић и Јован Делић.Неке од тема о којима ће говорити око 40 књижевника, професора и доктора српског језика јесу „Мост Силије Хоксворт између Истока и Запада“, „Фигуре уметника у Андрићевим романима“, „Другост, страност и театрализам /у Андрићевом роману Травничка хроника/“, „Андрић и усмена традиција“, „Иво Андрић – портрет мислиоца и интелектуалца 20. века“, „Андрић и Десанка“, „Историјски и социолошко-културолошки аспект проучавања етникума у Андрићевим делима“.
Учесници конференције тражиће одговоре и на питање „Да ли нам Андрићево дело помаже у разумевању друштвене стварности?“, дискутоваће о теми „Андрић, Ђилас, Његош: косовски круг, силазак са позорнице смрти или говор о себи“, као и о теми „Дела Иве Андрића између књижевности и идеологије“…
Међу учесницима овог скупа неке теме су побудиле посебно интересовање, а ријеч је о темама „Уз мостове остала је и ћуприја“, „Школско проучавање одломка ‘Данак у крви’ у функцији неговања културе сјећања на страдање српског народа“, „Иво Андрић – Неимар над неимарима /са/градио мостове пишући о њима“, те „Феминистичке теме у Андрићевим приповеткама“, „Андрићева јунакиња Лотика као прототип савремене пословне жене“, „Ликови фаталних жена у делима Иве Андрића и Драгише Васића као универзални кључ за разумевање односа жене и човека“.
Вечерас ће у 18.30 часова бити представљене књиге „Андрић и Дубровник“, аутора Злате Бојовић, и „Вечна присутност Његошева“ Јована Делића, обје у издању Андрићевог института.
Директор Андрићевог института Емир Кустурица отворио је синоћ у Андрићевом институту дводневну конференцију „Иво Андрић у нашем времену“ уз поруку да је Андрић наш најмодернији писац, а роман „На Дрини ћуприја“ наш и Стари и Нови завјет.
„Шта год чинимо, увијек смо на губитку, а градња Андрићграда није ништа друго него понављање једне теме из историје која се звала градња моста. Кад погледате обим радова, и што би рекао Матија Бећковић, кад живимо у међувремену, а не времену, и кад погледате којом брзином је изграђен овај град, онда можете да замислите који број асоцијација тај процес, који је трајао око пет година, садржи у себи“, рекао је Кустурица на отварању скупа.
Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Јован Делић одржао је потом предавање у Андрићграду о теми „Зашто Андрић у нашем времену?“, истичући да су сви напади на Андрића и његово бесмртно дјело беспредметни.
„Насловом `Зашто данас Андрић?` хтио сам да проблематизујем то питање, јер је са разних страна много људи на неки начин покушало да оспори Андрића или да му нешто пребаци“, поручио је Делић.
Тагови: Андрићград, Вишеград, Иво Андрић