КЕЦМАНОВИЋ: Видовдан – датум у који су смјештени бројни судбоносни догађаји

фото: искра

Видовдан, празник који су православни Срби наслиједили од својих многобожачких предака, а који, послије Косовског боја, обиљежавамо у духу сјећања на кнеза Лазара и његове подвижнике, од те велике битке па до данас, биће датум у који су, неки би рекли игром случаја, а неки провиђењем, смјештени бројни судбоносни догађаји, истакао је српски писац Владимир Кецмановић.

„На Видовдан године 1876. Књажевство Србија и Књажевина Црна Гора објавиле су рат Турској, што представља симболичан крај вишевековне османлијске окупације и вишевековних зулума над нашим народом. На Видовдан године 1914, српски подвижник Гаврило Принцип извршио је атентат на надвојводу Франца Фердинанда, чиме је симболично окончао аустроугарску окупацију дела српских земаља и значајног дела Европе.На Видовдан године 1919. потписан је Версајски мировни споразум, чиме је победа над поробљивачима нашег народа, коју је Гаврило Принцип најавио, коначно верификована“, подсјетио је Кецмановић.

На обраћању на Видовданским свечаностима у Андрићграду Кецмановић је нагласио да је на Видовдан 1992. године пробијен коридор код Брчког, чиме је Република Српска спојила своја два дијела и остварила територијални континуитет.

„На Видовдан године две хиљаде и прве, Срби су суду нових кадија који, као и некада турске кадије, и туже и суде, изручили Слободана Милошевића, чиме су на симболичан начин признали да су криви не само за оне кривице о којима би се дало расправљати него и за то што су клани и убијани, бомбардовани осиромашеним уранијумом, што им је земља раскомадана, имовина отета, а деца претворена у робове Новог светског поретка, као и за то што су, дванаест година раније, смогли храбрости да обележе шест стотина година од Битке на Косову, па и због тога што су ту битку уопште водили, што су пет векова након ње окупаторе истерали из својих земаља, и што су се икада борили за достојанство и слободу“, истакао је Кецмановић.

Он је додао да је на Видовдан 2006. године Црна Гора као 192. земља чланица, примљена у УН.

„Држава која ће свој поново успостављени суверенитет почети да гради на порицању сопственог идентитета и која ће братску земљу Србију убрзо претећи у самооптуживању за све светле странице у заједничкој историји, крунишући стид због заједничке борбе против завојевача признавањем отмице Косова и ступањем у војни савез који ју је разарао“, рекао је Кецмановић.

Он је нагласио да се може расправљати о томе да ли су на Видовдан 1389. Срби извојевали и земаљску и небеску или само небеску побједу.

„Може се расправљати и о томе да ли је пробијањем коридора код потоњег дистрикта Република Српска трајно спојена. Може се расправљати и о томе да ли је надвојводу Франца Фердинанда у Сарајево управо на Видовдан довело оно што једни називају случајем а други провиђењем или свесна окупаторова намера да понизи српски народ, као и о томе да ли је баш на тај датум Слободан Милошевић изручен, а његова постојбина и званично призната као Монтенегро зато што се с нама игра случај, провиђење или мрачњаци који хоће да нам убију душу“, констатовао је Кецмановић.

Међутим, каже он, нема расправе око тога да је, игром судбине, вољом провиђења, манипулацијом моћника или свим тим заједно, Видовдан постао и остаће датум на који ће се заплитати и расплитати судбина овог народа и ових простора.

„Данашњи Видовдан, на који се, на први поглед, није догодило ништа значајно, јесте прилика да се над реченим и о прећутаним дубоко замислимо. Да се, уз помоћ старог бога Вида, загледамо у прошлост и садашњост, не би ли тако, јер другачије не можемо, провирили у будућност.

А од места названог по једном од видовданских јунака, који је, уз то, као мало ко други, знао да проникне историју не би ли нам рекао нешто о ономе у чему живимо, као и о ономе што нас чека – тешко је замислити боље место да се, из садашњости наоружане прошлошћу, у будућност провири“, закључио је Кецмановић.

Тагови: Владимир Кецмановић