БИСЕНИЈА ТЕРЕШЧЕНКО, ГЛАВНИ СЛИКАР АНДРИЋГРАДА: Нисам желела да мозаик делује навијачки, већ да представим идеју жртвовања

У склопу изградње Андрићграда у Вишеграду, умјетница из Београда, магистар сликарства, Бисенија Терешченко, урадила је антологијски мозаик са ликом Гаврила Принципа и осам младобосанаца на зиду зграде биоскопа „Доли Бел“.

Прије „Младе Босне“, ова умјетница урадила је мозаик који асоцира на боравак у природи, дружење и посјету Вишеграду.

У вријеме опадања класичног вида изражавања и све већег окретања младих умјетника инстант решењима, Бисенија је одабрала стару технику мозаика, која јој не може обезбиједити тренутни успјех.

Она наводи да је идеја о муралу са младобосанцима потекла од редитеља Емира Кустурице, који је желио да овјековјечи сјећање на младиће који су дали свој живот за идеале слободе.

„Заједно смо одабрали ликове, припаднике Младе Босне, који су представљени на мозаику. Нисам жељела да мозаик дјелује навијачки, да носи еуфорију у себи, већ да представим идеју жртвовања“, каже Терешченкова за Срну.

Она објашњава да мурал посвећен Гаврилу Принципу скреће пажњу посјетилаца својом атмосфером. Мозаик одсликава догађај који није веселе природе. Лица младобосанаца су озбиљна – они стоје иза Гаврила.

То су директни или индиректни учесници сарајевског атентата од Недељка Чабриновића, Вељка и Васе Чубриловића, Данила Илића, Трифка Грабежа, Миленка Јовановића, Михаила Пушаре и Богдана Жерајића.

Режисер Емир Кустурица, чије идеје оживљавају Андрићград, каже да је порука мозаика: да ти младићи нису могли бити убице и терористи, како их неки желе да представе у својим идеологијама.

Он наводи да „ни Хитлер нити било који Изетбеговић неће моћи да однесе овај огроман мозаик посвећен јунаку којег данас под притиском покушавају представити као терористу“.

Спомен плочу Гаврилу Принципу 1992. године у Сарајеву маљем су уништили припадници Армије БиХ. Тада су уништили и Принципове отиске стопа на мјесту атентата које су се налазиле испред музеја.

Слично се десило и по доласку њемачких трупа у Сарајево 1941. године, када су окупаторске снаге, заједно са усташама, скинуле спомен плочу Гаврилу Принципу, о чему постоји и документарни филмски снимак.

Уз мозаик, посвећен младобосанцима, ова умјетница је урадила и мозаик који асоцира на дружење у природи.

„Тај мозаик је раскошнији и има пуно ведрих детаља, као да представља алегорију слободе о којој су маштали припадници Младе Босне“, каже Терешченкова и додаје да је у међувремену осликала и пекару у Андрићграду.

Она појашњава да је по идеји професора Кустурице урадила централну салу ресторана, а тема је боравак људи у природи и односи људи у виду игара и дружења.

„Сликарка Бисенија Терешченко направила је у Андрићграду све што је требало и њен удио је значајан. Самим тим она постаје главни сликар нашег града“, наводи идејни творац Андрићграда Емир Кустурица.

У ресторану „Златна моруна“ је наставак рада Бисеније Терешченко, каже Кустурица и напомиње да она има изузетан дар – довођење оних које знамо у неке чудне контексте.

Излажући мозаике свјетовног карактера, жанр сцене, на бројним колективним изложбама од 2000. године, Бисенија Терешченко ствара мозаичке иконе са црквеном тематиком, познате још од почетака иконописа.

Радови тог типа налазе се у цркви Свете Петке у Банатском двору, мозаичка композиција „Свети Георгије убија аждају“ је на улазном порталу цркве на Равној Романији, а „Благовести“ су на фасади цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну.

Терешченкова је једна је од најпогоднијих личности за обнову црквеног мозаика, а да је способна и за најтеже и највеће подухвате упућују њени мозаици „Атлас“ у холу Тржног центра „Миленијум“, праг кафеа „Окно“ у Београду и мозаици у ентеријеру ресторана „Калемегданска тераса“.

За своја радове у мозаику добила је награду Факултета ликовних уметности 1999. године.

Тагови: Бисенија Терешченко, Емир Кустурица, Мозаик, Сликар