Видео снимак можете погледати ОВДЕ.
Након предавања историчара Салиха Селимовића у Андрићевом институту на тему „Исламизација на нашим просторима као историјски феномен“, отворена је дискусија током које је модератор био директор института и прослављени српски редитељ Емир Кустурица.
Поред модераторског дела, Кустурица је током дискусије делио и своје импресије у оквирима теме о којој је било речи, као и о српској историји уопште.
– Манихејска власт која влада у Сарајеву је у ствари више производ историјских услова из којих се генеришу кризе, а из тих криза се у последње време мења и пол, а не само вера – рекао је Кустурица.
– На Блиском Истоку се сучељавају два тумачења исте вере која користе великим силама за обављање задатака. Није у питању само завађање, већ и прављење мотива за ратове. Све од 18. до 20. и 21. века је кулминација, односно препознавање те активности која је међу муслиманима производила контроверзе – речи су Кустурице.
– Протестантско-пуритански концепт себи задаје мисионарску димензију и тумачи Стари завет као и Јевреји не поштујући Јеванђеље и Нови завет, већ се самоумишљеном идејом о мисионарском положају и цивилизовању света не преже од било какве идеје која замешатељство, које је професор споменуо, шири на читав свет – казао је Кустурица.
– Дарвинизам се примењивао као теза о цивилизовању света, тачније, теза о предодређености. Теза која је суштински дубоко расистичка и супротна ономе како ми видимо живот и Бога. Та идеја највише кореспондира са идејом како је заштићен наш национални дух и колика је изложеност нечему чему ми нисмо били склони, а што је карактеристика свих векова укључујући и овај данашњи, а то је робовласништво. Професор је у једном тренутку рекао да су многи одвођени у робље, а ми не треба да заборавимо да су највећи градови и државе у Европи заправо највећи новац направили управо на робљу. Оно што нас веже са Русима и са том онтолошком вертикалом јесте то да ми никада нисмо били робови. То је нешто што се ретко спомиње у нашој историографији, само спорадично, и мислим да је у томе негде тајна нашег опстанка, наравно, поред цркве која је успевала да „тихом ватром“, како Андрић каже, чува језик и културу. Дакле, српски народ никада није био роб, него је плаћао данак – каже Кустурица.