ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА: Историја једног веза који ћу поклонити Андрићграду

Ученице првог разреда Основне школе у Вишеграду са својом учитељицом 28.05.1922.године. Мама Недељка је десно од учитељице.

Моја мајка: Недељка Шкобић је рођена 16.05.1915. године у Дубровнику, од мајке Анђе, дјевојачко Гавриловић (од Требиња) и оца Тодора Вучића, рођеног 1882.године у Варошлуку (Између Травника и Бугојна). Дјед Тодор је радио на жељезници (Зеленика – Херцег-Нови) и након што је под рушевинама дубровачког насеља Срђ (послије Енглеског бомбардовања 1918-те) пронашао тешко рањену кћерку и преживјелу супругу, одмах по ослобођењу тражио је премјештај. Убрзо је распоређен у Добрун (Вишеград) да би тек 1926-те добио премјештај за Травник!

Моја мајка: Недељка Шкобић је прва три разреда основне школе завршила у Вишеграду а већ четврти разред у Травнику!

(Моја мајка је од посљедица бомбардовања имала трајно оштећено десно око и енглески гелер у глави све до упокојења 1983-ће године)

FILE3595.JPG

Ко је могао слутити да ће 1996-те њена два сина, са својим породицама, наћи трајни смјештај у Вишеграду.

А била је наша мама поносна на то, да је 1925-те у Вишеграду почела да везе велику зидну крпу: „9 Југовића“ а завршила је – 1926-те године у Травнику!

Та зидна крпа је красила нашу кухињу деценијама и одрастали смо уз њу, па сам зато донио одлуку да је поклоним Андрићграду! Да буде сачувана заувијек! Мама Недељка и наш тата Милан Шкобић су нас својих 5 синова васпитали тако да чиста образа пролазимо кроз овај свијет и живот! Све нас је мање али успомена на њих не нестаје!

Знам да ће Андрићград сачувати Вез маме Недељке – „9 Југовића“ –

а чињеницу да сам своју породицу након свих ратних перипетија, колико–толико збринуо у Вишеграду – 70 година послије одласка моје мајке из овог мјеста – Можда ће вријеме знати да цијени и поштује!?

Поносни Божидар Шкобић – Чика Бошко

Средњи од пет синова Неђељке рођ. Вучић и Милана Шкобића

Идејни творац Насеља Гарча у Вишеграду

Насеље Гарча, ул. „9-тог Јануара“ 8/46/2

Вишеград