БАРЗИКИН: Руски туристи желе на Златибор, у Дрвенград и Андрићград, тамо могу више сазнати о Кустурици који је светски бренд
Фото: Срна
Трновит је пут до привлачења већег броја страних туриста у наше туристичке центре. Можемо ли у тржишну утакмицу с онима који имају море? Да ли су наше планинске лепоте, језера, музејска пруга, скијалишта и други садржаји довољно привлачни да странца доведу и задрже?
Ваља покушати и на томе дугорочно радити, убеђени су на Златибору, водећем центру српског планинског туризма. Овде су се упорније него икад последњих година упустили у тај изазовни подухват: најпре модернизовали смештајне објекте и инфраструктуру да задовоље високе стандарде, а онда представили понуду у иностранству.
Сада ову планину, деценијама занимљиву само за домаћег госта, све више походе љубитељи планинског одмора с разних страна. Не само из држава у окружењу, већ и из развијених западних земаља, као и из Русије. За сада још у невеликом броју, али видљиви су помаци из године у годину.
Тај златиборски „поглед ка свету“ довео је овде минуле седмице туристичко-новинарску делегацију из Русије. Руских туриста је, по речима директора ТО Златибор Арсена Ђурића, лане на Златибору било око 2.000, а планови су да тај број буде знатно увећан. Треба, како рече председник чајетинске општине Милан Стаматовић, да искористимо шансу што су приморске државе из окружења Хрватска и Црна Гора увеле санкције Русији.
Ову делегацију предводио је Јуриј Барзикин, председник одбора за туризам Трговачке коморе Русије и потпредседник Уније туристичке привреде Русије која окупља око 2.500 туристичких агенција и организација из те велике земље. Барзикин је, говорећи пред новинарима, прецизно изнео предлоге шта треба Златибор да учини како би што више руских гостију овде долазило. А кад дођу туристи, рекао је, за њима увек долазе и инвеститори.
– Око једне трећине руских туриста наклоњено је одмору на мору, а остали еколошком, спортском, културно-историјском туризму. Руски туриста у Србији има могућности за одмор у чистој природи, за спортске припреме, за верски и гастрономски туризам. Овде сам, на пример, задивљен неискоришћеним потенцијалима за верски туризам, за који потражња међу агенцијама у Русији расте, па ту треба припремити садржаје и конкретизовати понуду. Профит се може остварити и развијањем транзитног туризма на Златибору, уз краћи боравак гостију, али и мање трошкове – рекао је Барзикин, па наставио:
– Ви сте врло гостопримљиви а руски туриста је емотиван, стало му је до пажње братског словенског народа и то није занемарујући фактор. Веома битно је и да основна цена понуђеног пакет-аранжмана буде ниска, а потом факултативне и друге садржаје од госта треба добро наплатити. Излети су, такође, значајни. Одавде се може брзо стићи до Дрвенграда, Андрићграда и других познатих одредишта. Ту, рецимо, људи могу више сазнати о Емиру Кустурици који је светски бренд, а кроз то се онда могу нудити и други садржаји.
На основу тих препорука Златиборци су заједно с руском делегацијом утврђивали како треба да изгледају овдашњи седмодневни и десетодневни пакет-аранжмани који ће бити понуђени гостима из Русије. Од користи за ове везе биће, свакако, и Канцеларија за сарадњу са Руском Федерацијом чији је рад у Чајетини управо отпочео.
А да препорука о неискоришћеним могућностима у верском туризму има смисла, сведочи пример манастира Рујно, смештеног у селу Врутци на десетак километара од средишта Златибора. То је постојбина наше прве књиге, Рујанског четворојеванђеља штампаног 1537. године. На пропланку изнад оближњег језера последњих година је пуним сјајем засјао овај православни храм чија лепота грађевина никог не оставља равнодушним. Али, недовољно је то познато хиљадама посетилаца Златибора. На ту необавештеност недавно нам се пожалио игуман манастира Рујно Теодосије, рекавши да многи, не само страни гости него ни Београђани, Новосађани и други не знају да је обновљено ово светилиште, те стога не долазе овде. Са Златибора иду излети свуда по околини, али не и до овог манастира, а имало би овде шта да се види. Ни на новој туристичкој сигнализацији у центру Ужица на таблама нема обавештења куда води пут у Рујно.
