АНДРИЋГРАД:  У СУСРЕТ ШЕСТОМ КОНКУРСУ „ПЈЕСМЕ АНДРИЋГРАДУ“

ИСКРА на Фејсбуку

Јубиларни, пети зборник „Пјесме Андрићграду“ добио је заслужено признање само три месеца након објављивања, представљен је на 64. Међународном сајму књига у Београду на штанду Представништва Републике Српске. О зборнику, који је сам себи био највећи изазов унапред постављеном темом: Избеглиштво – сећања, надања и трагови, говорили су уредник,  Божидар Шкобић, затим председник жирија, Тодор Бјелкић, и чланови жирија. проф. др Слађана Миленковић и проф. др Трипко Драганић.

Као што је и сам одзив на конкурсну тему био изненађујуће велики, тако је и посећеност ове сајамске промоције била неочекивана. Тог 23.октобра  у 16.30 схватили смо да нико не устаје, публика је остала да дочека и поздрави чика Бошка и његов тим. Места су била попуњена још пре почетка промоције, многи гости су стајали, али енергија овог тима анимирала је публику од првог до последњег тренутка тих 25 минута. А општи је утисак да су са собом донели чаролију Дринских вечери и вечност ћуприје.

На Сајму је представљено и прво ауторско издање поетског клуба „Знакови“ из Вишеграда, поетска збирка „Трагедија је, дакле…“, проф. Бојана Николића, о којој је говорила рецензент проф. др Слађана Миленковић. Тако је клуб најавио да ће убудуће сваке године сопственим средствима штампати по једну књигу младих аутора. Као што  је то зналачки приметила водитељ вечери, књижевница Гроздана Лучић Лалић, ова књига је опомена.  Бојан припада оној генерацији песника која стасава у тренутку који је загубио кључеве капије поезије, а као по иронији критика у његовом делу препознаје управо утемељење у Миљковићевом неосимболизму.

С тим у вези, поставила сам неколико питања проф. др Трипку Драганићу.

 

            Господине Драганићу, у једној дивној метафори поезију називате „свјетлосним мостом… налик Теслиној дубокој свемирској светлости… и Његошевој извиискри“. Овако сте на 64. Сајму књига у Беграду представили Зборник „Пјесме Андрићграду“? Да ли је данас, када су остварене Миљковићеве визионарске речи „поезију ће сви писати“, могуће сачувати чисту, истинску поетску реч и њено свето место?

 

            Највећа тајна, у историји људског рода од Искона до данас је сама ријеч. И како нас учи Свето Јеванђеље од Јована -/ У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог/. То је она Вјечна Света Ријеч, вјечна тајна, коју кроз вјекове истински, и срцем и душом, чувају и бране, бране пјесници свијим стиховима, откривајући пун смисао човјековог чистог и нечасног битисања на овоме свијету. Зато је и велики Миљковић, у свом личном трагању у дубокој матици поезије изговорио ту по мени, другу дубоку своју мисао „поезију ће сви писати“, можда и нашао онај тражени пуни одговор, у љепоти и слободној чаролоји стваралачког простора, јер нема ниједог чедног лица које је рођено на плавој планети, да није себе „открило“ у поезији, или пак написало који свој стих  у свом животу, и тако покорно понудило себе, и молитви, и поезији, и небу, и Богу… Међутим, знамо да се у посљедњих 5 година изнад Вишеграда, изнад Ивове Ћуприје, издиже Свјетлосни мост, кога сваке године изнова са посебним надахнућем везу  својим искричавим стиховима, у своме пјесничком знаку, везу са врхом бљеска своје свијести, везу пјесници, везу пјесници из читавог свијета а хиљаде пјесама) који су се огласили из преко 20 земаља, везу мост проткан и оном највећом извиискром Његошевом, и оном загонетном тајном Теслине дубоке свемирске свјетлости. Тако тај звјездано изаткан Свјетлосни мост, пјесници простиру високо, високо изнад Соколовићеве ћуприје да се може видјети голим оком са Лазарева Косова, са Милошева Косова Поља… Зато, истински пјеснички могу да свједочим, да је тај јединствени свјетлосни стих, зборник „Пјесме Андрићграду“ дубоко просуо своје метафизичко сјеме у самој Андрићевој башти, и да је раширио своје чаробно корјење, не у Проклетој, већ у Новој благодарној авлији, ту у срцу града, у срцу Андрићграда…

            Да ли су зборници и антологије адекватна грађа за пресек једног књижевног периода на одређеном простору?

 

            Историја књижевности нам потврђује да пјесничка мисија никада не престаје, и онда када није у току жиже једнога израженог времена, наравно и онда када пјесник оде на небо анђелима, али је та мисија увијек на обали одређеног културног простор, која је са својим пјесничким записима јако изражена у својим брижљиво бираним словним емоцијама, у својим ручно потписаним пјесмама, у својм „малим“ књигама. Међутим, ако ти стихову својом лирском снагом буду увезани у један посебно изражени пјеснички зборник, онда тај пјесник доживљава сву своју умјетничку радост и посебан сузни тренутак, и тражени врх свог живота, и ток свог трајања. А када нека посеба пјесма заслужи да заврши у пјесничкој антологији, са посебним свијим свјетлосним покретом, а све у славу живота, и овога и онога горе, у славу љубави и Љубави, онда тај пјесник улази кроз тријумфалну капију у бесмртно поље свеопште људске културе.

 

            Шта је детерминисало Вашу одлуку да се упустите у мукотрпан рад на одабиру и вредновању пристиглих радова на Конкурс „Пјесме Андрићграду“?

 

            Пошто сам ја добитник прве награде на IV Конкурсу „Пјесме Андрићграду2018.“, као и првог „Крајпуташа“ (камена статуа), који се од прошле години додјељује побједницима, био сам у обавези да будем члан жирија за ову 2019. годину за одабир пјесама и сачињавање новог, V зборника, као и за додјелу свих награда за пјесме „ Пјесме Андрићграду 2019.“. Ове године, одлуком оснивача, организатора и уредника, „ Пјесме Андрићграду 2019.“ је била је задата посебна тема за учеснике V Конкурса, и то: Избјеглице: Сјећање, Трајања, Надања и Трагови. Свједоци смо да је ова тема, постала главна тема нашег живота, у посљедњих 30 година, не само на простору бивше СФРЈ, као и на Балкану, већ и планетарно, постала је и горка, и крвава, и болна истина живота читавог становништва на земљи. Зато је ова тема тражила онај тужни осјећај, болни осјећај свих бројних избјеглица, и посебни пјеснички доживљај свих тих непрекидних колона, колона избјеглица и миграната, на путу велике незвјесности. Можда најбољи одговор за све ово можемо наћи у стиховима нашег јединог нобеловца Иве Андрића који каже: „Што не боли, то ноје живот,/ што не пролази, то није срећа.“ Било је очекивано, због ове врло осјетљиве теме, да ће се јавити мањи број пјесника на ову пјесничку манифестацију. Међутим, јавио се већи број пјесника него претходних година. Приспјело је близу 500 пјесама из 17 земаља. Оволико ионтерсовање пјесника за овај фестивал поезије, као и број пјесника који су учествовали на овој пјесничкој манифестацији претходних година, снажно нам поручује да  је пјесничка манифестација „Пјесме Андрићграду“ израсла у посебан празник, Празник Поезије, празник у Андрићграду, у граду који је пун натприродне благодарне Љубави!

 

            Занимљиво је да сте током протеклих неколико година били и учесник и победник и члан жирија. Можете ли да направите паралелу?

 

            Да учесник сам свих ових година (од 2015.) на Конкурсу „Пјесме Андрићграду“. Наравно, јер сам мој први сусрет са Андриђградом доживио са посебном пјесничком радошћу, са искричавим осјећањем према граду који је оставио садржајан печат на моје укупно досадашње стваралаштво. Пјесме Андрићграду од 2015. до 2019. које расписује Поетски клуб „Знакови“ из Вишеграда, желим да посебно истакнем, имају снажни умјетнички значај за АНДРИЋГРАД, у срцу Вишеграда. Тај мој велики пјеснички доживљај, желим да подијелим и са Вама, и са свим читаоцима ових редака, а који је наравно снажно проткан мојим стручним погледом да је већ Андрићград постао јединствен културно-историјски град и водеће туристичко мјесто, не само у Републци Српској, већ и шире у региону, и са жељом да буде у самом врху културно – туристичких градова на читавом Балкану, а и даље, и даље широм Европе.

 

            По чему је Конкурс „Пјесме Андрићграду“ јединствен?

 

            Андрићград је посебан, јединствен планетарни филмски град, кога је његов идејни творац прослављени српски режисер Емир-Немања Кустурица савремено украсио и својеручно потписа на каменој филмској траци, и гдје му је вјекове узидао, и гдје је уткана дубока, дубока скоро сва историја читавог српског народа…..

 

Овако је било у години за нама. Писали смо, путовали, прошли Дрином испод вечне ћуприје, говорили своје стихове у Андрићграду… Видимо се поново, на мосту вечности, не да бисмо били бољи једни од других, него да бисмо у андрићевској „потери за лепотом“ били корак даље од себе самих, корак ближе природи.                                                                                                                                                                                                                                                                             Гордана Јеж Лазић

 

*  *  *

УЗ ВИСОКО ПОКРОВИТЕЉСТВО:  АНДРИЋГРАДА, ОПШТИНЕ ВИШЕГРАД , ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ И ДОМА КУЛТУРЕ ВИШЕГРАД

      Шести Kонкурс за пјесму посвећену Андрићграду

 

            Поетски Клуб „ЗНАКОВИ“ Вишеград:   Објављује   Шести конкурс за Пјесничке награде које ће бити уручене на Књижевној манифестацији Поезије у Вишеграду у оквиру јулских свечаности у Андрићграду:  2020. године.

 

                   Тема конкурса:  

 

        – ПРИРОДА – ЖИВОТНА ТЕМА!   

 

Награде су предвиђене за 7 најбољих пјесама на задату тему, по оцјени Жирија којег именују Организатори и Покровитељи ове манифестације.

Првонаграђени добија: Статуу „КРАЈПУТАШ“

Сви Награђени добијају Спомен Повељу и Награде Покровитеља.

Жири ће додатно одабрати још десет пјесама, којима ће додијелити Похвале.

Ове пјесме ће бити објављене у Шестом Зборнику ПЈЕСМЕ АНДРИЋГРАДУ уз још 70 пјесама које одабере стручни Жири.

Једна Меморијална награда се додјељује у знак Помена на рано преминулу Поетесу: Светлану Ратковић Тодоровић, коју додјељује Посебан  Жири!

 

Пјесме се могу слати у периоду од 01.02. до 31. 03. 2020. године, на email адресу: drinskikonkurs@gmail.com  са Шифром умјесто имена аутора,  а на

email адресу: soleproetko@gmail.comРазрешење Шифре са Адресом и

кратком биографијом аутора (не више од 15 куцаних редова, фонта Times

New Roman 12), бројем телефона и email адресом.

Пјесме, адреса и биографија морају бити у Прилогу као посебни Документи.

Истим фонтом (Times New Roman 12),) потребно је куцати и све достављене радове.  Писмо може бити ћирилица или латиница, али ће у публикацијама радови бити објављени на ћириличном писму.

На Конкурс своје ненаграђиване пјесме могу слати сви који пишу на српском, хрватском или бошњачком језику и они који поред свог изворног језика пошаљу и превод пјесме на српски!

Пјесма може имати до 32 реда са проредом а аутор може послати највише двије пјесме.

Резултати Конкурса ће бити објављени на исти начин као и сам Конкурс – до:  20.05.2020.г.

Сви аутори пјесама објављених у Зборнику – имају право на један бесплатни примјерак!

ЗА ОРГАНИЗАТОРА

Божидар Шкобић

Контакт email адреса :  bozidarmskobic@gmail.com

 

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.