АНДРИЋГРАД: У Андрићевом институту научни скуп о измјени правописа српског језика

Правопис је деценијама био у научној, али прије свега политикој клопци. У ери српско–хрватског мислило се да је јединствен правопис залог државног јединства. Матица српска 1993. објавила је први правопис српског језика, али на српском говорном подручју нашло се и низ других верзија. Озбиљнија расправа о правопису није вођена још од 1998. све до данас, када је у Андрићевом институту исказана потреба за једним, не новим, али пречишћеним и једноставнијим правописом српског језика.

Правопис заузима примат над рјечником и правоговором, јер ако имамо један правопис, ријечи су професора Милоша Ковачевића, сигурни смо да имамо један језик.

„Скуп треба да покаже које су најспорније теме унутар српског правописа и да се не раде ад хок измјене, него заправо оне које ће на јединствен начин дати права правила. Да правопис буде једноставнији и мањи“, каже Ковачевић који је и руководилац Одјељења за српски језик при Андрићевом институту.

Наизглед једноставан задатак за српске лингвисте, али изванјезичке баријере оличене у српско–хрватском језику, 90-тих су претворене у нове. Тако се, осим научно али и политички признатог правосиса у издању Матице српске, појавило и низ збуњујућих издања.

„Ми смо једноставно имали конкурентне правописе, а и најгори правопис је бољи један, него ако их је више. Ово је прилика да кажемо без сујете и суревњивости да је нужно је да се промјени оно што се не може научити“, истиче коаутор Правописа српског језика из 1993. Мато Пижурица.

Срето Танасић, предсједник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, каже да правопис српског језика није добар ако се сваких двије до три године мијења.

Зборник научног скупа, „Актуелна питања српског правописа“ очекује се крајем године, а сва иницирана рјешења реформе правописа биће покренута догодине.

Подршка Андрићевом институту и јединственом, добром правопису уз Матицу српску и Одбор за стандардизацију српског језика Српске академије наука и умјетности стигао је и са свих катедри српског језика у Србији, Црноj Гори и Српској.

Тагови: Андрићев институт