У Андрићевом институту одржана је промоција књиге Књижевници и политика у српској култури 1804-2014 проф. др Зорана Аврамовића. На промоцији су, поред аутора, говорили проф. др Милош Ковић и Желидраг Никчевић, уредник књиге, који је у уводној речи књигу најавио као књигу која „лебди на граници књижевности, политике и науке“.
Тематика којом се бави књига је однос књижевника и политике у српској култури током последња два века. Нарочита пажња посвећена је теоријском разматрању односа политике и јавног деловања књижевника, искуственом обавештењу о писцима који су били политички активни, односу српских књижевника према политици Републике Србије током последње две деценије 20. и почетком 21. века и културолошким и друштвеним последицама „мешања“ књижевника у политички живот српског друштва.
Проф. др Милош Ковић је нагласио да се у овој књизи испитује улога књижевности у политици и потреба књижевника, попут Доситеја, Вука и Његоша, да узму учешћа у политичком животу, а све то у циљу очувања српског идентитета. Улога интелектуалаца у 19. веку била је да мењају управљачку елиту, што је и реалан учинак српских књижевника у српској политици.
„Ова књига је покушај идентификације српске интелигенције у протекла два века, у времену када се обнавља државност и када се конституише јавни живот којем припада и политика. У 19. веку није постојала друга интелигенција осим књижевника. Готово сви значајни писци били су у јавним службама и државним органима. Два су кључна питања којима се бави ова књига: каквог је квалитета интелигенција и зашто се српска књижевна интелигенција тако страсно и тако интензивно мешала у политички живот?“, рекао је проф. др Зоран Аврамовић.
Он је закључио да је неопходно истраживати српску интелигенцију јер она обликује јавност, а српску интелигенцију је конституисала управо књижевна интелигенција која је предмет истраживања ове књиге.