АНДРИЋГРАД: Промовисана два броја „Историјских свесака“

Фото: Срна

У Историјском институту у Андрићграду данас су представљени 18. и 19. број часописа „Историјске свеске“ који се доминатно баве темама из Првог свјетског рата.

Јунски број отвара текст Боривоја Милошевића „Гаврило Принцип и сарајевски атентат у америчкој штампи 1914. године“ који се бави реакцијама америчке штампе на убиство престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву, Јулском кризом и суђењем Принципу и друговима у Сарајеву октобра 1914. године.

Мирослав Перишић из Београда је наставио са објављивањем извјештаја српског посланства у Бечу у периоду од 1874. до 1914. године чији је аутор српски дипломата Коста Цукић.

Бошко Бранковић из Бањалуке је приредио сјећања српског свештеника Никодима Новаковића на његово страдање током Првог свјетског рата. Овај документ представља важан извор за проучавање историје Српске православне цркве и свештенства у БиХ током Великог рата.

Горана Стефановић је аутор прилога „Споменик и спомен-костурница браниоцима Београда у Првом свјетском рату“.

У 18. броју „Историјских свесака“ је Мирослава Лазанског са угледним историчарем из Лондона Светозаром Рајаком.

Фото: Срна

У овом броју часописа налази се и краћи извјештај са отварања изложбе слика Петра Лубарде у галерији „Лубарда“ Андрићевог института, као и прилог са отварања споменика великану српске науке Николи Тесли у Андрићграду.

Од 19. броја „Историјске свеске“ ће објављивати дијелове књиге Луја Леополда Томсона „Повлачење Србије октобар-децембар 1915“, објављене 1916. године. Предговор књизи написао је француски историчар Ернест Дени, а прилог је приредила Александра Тадић.

Мирослав Перишић приредио је нову групу докумената који потичу из фонда српског посланства у Бечу у период од 1874. до 1914. године. Са објављивањем ових вриједних извора наставиће се и у сљедећим бројевима „Историјских свесака“.

Бранко Богдановић је припремио чланак о непријатељској тешкој артиљерији у току офанзиве на Србију 1915. године под називом „Дебела Берта на српском фронту“, а Ирене Кружилина приредила је текст о музеју посвећеном Великом рату у Царском селу код Санкт Петербурга.

Јулски број „Историјских свесака“ доноси још информацију о посјети Андрићграду делегације „Куће за читаоце“ из Мадрида, као и извјештај са манифестације „Пјесме Андрићграду“ која је одржана у организацији књижевног фонда „Свети Сава“ из Источног Сарајева.

Читаоци ће се моћи упознати и са одлуком породице Милутина Ристића, једног од 1.300 српских каплара, да Андрићевом институту поклоне хербаријум који је Ристић направио током Првог свјетског рата. Овај вриједан поклон ће знатно унаприједити научни и туристички садржај Института и уопште Андрићграда.

Тагови: Андрићев институт, Историјске свеске