Програм четвртог дана 2. Сајма књига у Андрићграду завршен је промоцијом издавачке куће Catena mundi. О издањима су говорили директор издавачке куће Catena mundi, Бранимир Нешић, проф. др Милош Ковић и проф. др Мило Ломпар.
Представљање издавачке куће отпочело је излагањем Бранимира Нешића о пореклу њеног имена, у значењу „централно било“, које је одвајало цивилизован народ с југа у оносу на варварске народе са севера, како је ову синтагму објашњавао Јован Цвијић. Ова синтагма, која у буквалном преводу значи „вериге света“, инспирисала је Предрага Драгића да 1991. и 1992. објави први и други том енциклопедије српског народа Catena mundi. Године 2012. у знак сећања на Предрага Драгића једна група људи је основала издавачку кућу Catena mundi. За 5 година постојања објављено је скоро 80 књига подељених у неколико едиција, као и посебна издања која се баве српском културом и историјом, мало познатим стварима када је наш народ у питању.Трећи том енциклопедије Catena mundi је композиционо и тематски сличан претходним томовима, а читаоци имају прилику да се упознају са текстовима преко 100 најзначајнијих историчара, правника, политичара, књижевника и историчара књежевности који говоре на тему српског националног идентитета.
Проф. др Милош Ковић је указао на додирне тачке енциклопедије Catena mundi и Андрићграда: „Ова књига је успели покушај мапирања и дефинисања националног идентитета Срба у средњем веку, у времену Косовске битке у 14. веку, до данас. И ово место на коме се налазимо је покушај да се укаже на неке упоришне тачке. Иза нас је Иво Андрић, иза њега Његош и свети кнез Лазар. Овде имамо и есеј ‘Његош као трагични јунак косовске мисли’. Ово место је такође покушај одговора на питање ко смо ми, што је циљ и ове књиге.“
Проф. др Мило Ломпар о енциклопедији Catena mundi рекао је да у њој није реч о виђењу једног аутора, већ о томе да се низ аутора појављује у специфичној врсти текстова који се налазе у некој врсти односа и говоре из давних и скорашњних времена. „Зборник је указао на своју тенденцију да споји различита времена око сложеног питања националног идентитета и да то питање одреди на начин који сматра да је битан за наше колективно саморазумевање. У једном времену обележеном ерозијом моралних и културних садржаја Catena mundi као зборник жели да успостави један стандард разумевању основног питања националне егзистенције као колективне егзистенције негде изнад онога што би било везано за сам појединчев избор. Питање идентитета као појединачног остаје питање слободе, а питање идентитета као колективног, као нечег што припада заједници, превасходно почива на идеји сагласности.“