Беседом о Иви Андрићу публици у Андрићевом институту петог дана Сајма књига у Андрићграду обратио се проф. др Јован Делић. У уводној речи беседе Иво Андрић и Први светски рат проф. Делић поделио је своје импресије о Андрићграду. Увод преносимо у целости:
„Дубоко сам увјерен да свијет нема оваквог мјеста нити овакву енергију као што ми имамо Андрићград и његовога неимара Кустурицу, Немању и Емира. Нигдје се није слегло толико најбоље грађевине, споменичке културе, памћења и сјећања, као на овом мјесту; нигдје нема толико склада и укуса створених људском руком и људским умом, а усклађена са природом и Божијим даровима. Ту је Иво Андрић у средишту свога града, ћутљив, замишљен и благо повијених рамена, заједно са својим изабраним духовним оцем, трагичним јунаком Косовске мисли, постављеним испред косовске Цркве светога цара Лазара – Његошем; ту је Никола Тесла који је голим рукама кротио и хватао муње – господар муња и њихов отац, јер их је стварао у свом кабинету; овдје је такорећи од јуче велики везир Мехмедпаша Соколовић, који одавде никако није ни одлазио, већ је цијелог живота премошћавао своју црну пругу која је пролазила кроз његове груди градећи хаире за обје вјере којима је припадао, заједно са својим рођацима, српским патријарсима; овдје ријека Дрина прави природан амфитеатар где је позорница мост над мостовима – на Дрини ћуприја – мост на којем је стасавао дјечак Иво Андрић и који је носио цијелог живота као опсесију и инспирацију, као кључни симбол своје умјетности; овдје је творац овога мјеста, човјек космичке енергије и режисер свјетског имена дјела – Емир Кустурица, човјек који је у овом граду спојио Византију, ренесансу и турски трг, Франциска Гоју и Томаса Мана, вјечни младић који још увијек машта да ће екранизовати Андрићев роман о мосту над мостовима.
Част је овдје бити и овдје бесједити, поготово о Иви Андрићу и Првом свјетском рату. Хвала Вам на указаној части. Молим вас да примите ову моју данашњу бесједу као мало уздарје за вашу безмјерну доброту.“