АНДРИЋГРАД: Представљено фототипско издање „Мирослављевог јеванђеља“

Фото: Срна

У Андрићграду синоћ је промовисано фототипско издање „Мирослављевог јеванђеља“, најстаријег рукописа српске ћирилице, у издању новосадске издавачке куће „Доситеј“.Промоција се састојала из три дијела – предавање, документарно-играни филм о историјату „Мирослављевог јеванђеља“, који је режирао Бошко Савковић, те изложба на којој су представљени фрагменти овог документа.

Новосадски књижар Радмило Мулић истакао је да је „Мирослављево јеванђеље“ најстарија и најљепша књига која је први пут приказана јавности у Цркви Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, задужбини кнеза Мирослава.

„Прича о путу кроз које је пролазило `Мирослављево јеванђеље` је фантастична“, истакао је Мулић и додао да је сан сваког књижара да у рукама има најстарију књигу и да се њему тај сан испунио.

Мулић је напоменуо да је књига промовисана у Енглеској, Мађарској, Њемачкој, Аустрији и Србији.

Директор Градске галерије Вишеград Славко Тушевљак истакао је важност очувања „Мирослављевог јеванђеља“ као најстаријег српског ћириличног рукописа.

Јеванђеље је настало осамдесетих година 12. вијека по наруџби хумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, највероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, задужбине кнеза Мирослава, која је касније постала епископско сједиште Хумске епархије Српске православне цркве.

Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посјете Атосу.

Данас се чува у Народном музеју у Београду, а један лист „Мирослављевог јеванђеља“ је у Народној библиотеци у Санкт Петербургу.

У „Мирослављевом јеванђељу“ су заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки.

„Мирослављево јеванђеље“ уписано је 2005. године у Листу свјетске културне баштине Унеска, и то у регистар „Сјећање свијета“, што говори о значају рукописа и обавези његовог чувања.