АНДРИЋГРАД: Представљен роман Саше Кнежевића „У сјећању на заборав“

Фото: Срна

У Андрићевом институту у Андрићграду представљен је роман Саше Кнежевића „У сјећању на заборав“ и књига Маје Радонић „Стуб сећања српске културе“.

Професор Филолошког факултета у Бањалуци Сања Мацура рекла је да је роман „У сјећању на заборав“, који је објављен у издању Завода за уџбенике и наставна средства у Источном Сарајеву, добио трећу награду на конкурсу „Златна сова“, која је најпрестижнија књижевна награда на територији Републике Српске.

„Роман посједује изузетне квалитете какве ова награда заслужује. Тематски је базиран на причи о пријератном, ратном и поратном животу у Сарајеву и на свему што је тај град изгубио изгубивши велики број својих становника, те на свему што ти становници јесу или нису изгубили изашавши из једног круга у којем су постали непожељни“, истиче Мацура.

Она каже да се оквир романа протеже на простор који обухвата Европу, Канаду, САД и да прати судбину људи који су, због туђих чињења, остали без осјећаја властитог идентитета.

Фото: Срна

„Књига даје песимистичну слику свега што смо понијели са собом и што можемо да пружимо, односно поставља питање да ли смо ми обогаљени или је обогаљен град из којег смо изашли“, каже Мацура.

Маја Радонић, аутор књиге „Стуб сећања српске културе“ у есејима Миодрага Павловића, рекла је да је ово њена докторска дисертација, објављена на Филолошком факултету у Београду.

„Реч је о есејистици наших највећих песника двадесетог века, Миодрага Павловића, песника модернисте који је створио и есејистичко дело по обиму и по значају једнако велико и битно за нашу књижевност и културу“, рекла је Радонићева.

Професор Филолошког факултета у Београду Јован Делић рекао је да је Маја Радонић прихватила веома озбиљан посао да обради есејистичко дјело наших најбољих, најобухватнијих есејиста и стилски најпрецизнијих, а уз то човјека који је успоставио континуитет покидан у српској поезији.

„Ријеч је о модерном пјеснику који је уз то био пјесник превратник заједно са Васком Попом и када то имамо у виду, онда се тек види колики је тај опус и колики је посао пред собом имала Маја Радонић“, истиче Делић.

Он додаје да је Радонићева на око 500 страна текста описала све што је Миодраг Павловић урадио у есејистици, а томе је додала и његове погледе на сликарство и на тај начин обухватила Павловићеву тежњу за цјелином.

Тагови: Андрићев институт, Књиге