У Андрићевом институту у Вишеграду отворено је Одјељење за српски језик. Тамо се одржава дводневни научни скуп „Иво Андрић и српски језик“ који је окупио лингвисте са обје стране Дрине.
Дјела Иве Андрића врхунац су српског језика и књижевности, речено је на научном скупу у Андрићевом институту, који од данас има Одјељење за српски језик.
„Можете ли само замислити какви су задаци пред Одјељењем за српски језик Андрићевог института, да научно потврди мишљење о српском језику као великом језику, велике књижевности, можда веће од самог народа“, рекао је Милош Ковачевић руководилац Одјељења за српски језик Андрићевог института.
Српски језик и ћирилица су базични стубови који окупљају српски народ јер српски језик не познаје државне границе.
Зато је важно да институције, а не поједнинци, раде на очувању тог језичког простора, од Београда, Бањалуке, Пала, Требиња, Подгорице и гдје год Срби живе- речено је на скупу у Вишеграду.
„Република Српска на нашу срећу има више таквих катедри за српски језик у Бањалуци, Палама, а добро је да има свој Институт за српски језик и ми данас присуствујемо једном свечаном чину што ме чини срећним“, казао је Александар Милановић професор на Филолошком факултету у Београду.
Лингвисти упозоравају да се српски језик урушава високим степеном језичке некултуре, која је присутна у медијима, јавном политичком животу, па чак и образовним институцијама.
Српски језик деценијама се суочава са дезинтеграцијом кроз процесе прављења тзв. политичких језика које зову: босанским, црногорским, хрватским, што, како кажу лингвисти, смањује српски језички простор и одваја дио наше културне баштине.
Тагови: Андрићев институт