Руководећи се Андрићевом изреком да је свако дужан свом завичају, колектив Андрићграда данас је обиљежио 123 године од пишчевог рођења, полагањем цвијећа на његов споменик. Догађају су поред запослених у Андрићграду присуствовали професори и ђаци Средње школе “Иво Андрић”, те многобројни Вишеграђани.
Иво Андрић је био писац у чијем кругу дјела лежи све што је свјесно и подсвјесно доживио човјек Босне и Балкана. Снажан утицај на Андрића и његово дјело било је одрастање у средини у којој су печат утиснула два велика царства. О дјетињству у Вишеграду говорио је: „Ја сам први пут прогледао пред тим мостом на Дрини. Прозор моје собе на другој обали гледао је на овај величанствени мост Мехмед-паше Соколовића пред којим сам у детињству увек застајао идући у школу. И док су се моји другови играли крај реке, ја сам ту, на средини моста, на каменој клупи-софи, како је зову, волео сатима да слушам причања старих људи.”
Био је припадник покрета “Млада Босна”, касније савјестан и успјешан дипломата, али свој смисао види у књижевном стваралаштву, у којем се, где год га пут нанио, до краја живота враћао крајолицима свог дјетињства – Босни.
Живећи на политичкој и културној маргини написао је три велика романа „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“ и „Госпођица“ која су први пут објављена прије 70 година.
Године 1961. Иво Андрић добија Нобелову награду за књижевност, а до данас остаје једини јужнословенски писац који ју је понио. Један је од наших најпревођенијих књижевника.
Захваљујући великој епској сили коју је посједовао у литерарном изражавању веома успјешно је описивао теме из историје своје земље и судбине људи из свога подручја. Дјело Иве Андрића већ је поодавно уврштено у златни фонд модерне српске књижевности, а у свијету је његово дјело овјенчано многим признањима и наградама. Велики Андрић је својим дјелом бацио сноп свјетлости на књижевност и историју једне мале земље и тако привукао пажњу цијелог свијета.
Тагови: Андрићев институт, Вишеград, Иво Андрић, Рођендан, Средња школа