Имена лауреата овогодишње књижевне „Велике награде Иво Андрић“ Андрићевог института у Андрићграду биће саопштена сутра у Београду.
Тим поводом сутра ће у Медија центру бити одржана конференција за новинаре на којој ће говорити чланови жирија прослављени српски режисер Емир Кустурица, академик Јован Делић, књижевник Мухарем Баздуљ и књижевни критичар Желидраг Никчевић.
Андрићев институт у Андрићграду је „Велику награду Иво Андрић“ установио 2015. године, која се већ традиционално уручује 27. јануара на Савиндан.
Награда се додјељује у двије категорије – за животно, књижевно стваралаштво, које представља укупни допринос књижевности и култури и за најбољу књигу објављену у Републици Српској и Републици Србији у години за коју се Велика награда додјељује.
Добитници „Велике награде Иво Андрић“ 2016. године били су Матија Бећковића за животно дјело и укупан допринос српској књижевности, за објављену књигу „Три поеме“ и Владимир Кецмановић – за роман „Осама“.
Наредне 2017. године Душан Ковачевић био је добитник „Велике награде Иво Андрић“ за укупно књижевно стваралаштво и за драмско дело „Хипноза једне љубави“, а Захар Прилепин за роман „Обитељ“ и књигу приповједака „Седам живота“.
Бора Ђорђевић је 2018. године добио ово значајано признање за најбоље дјело објављено у Републици Српској и Србији за књигу поезије „Пусто острво“, док је Ју Хуа добитник награде за животно дјело за 2017. годину и за цјелокупно прозно стваралаштво, поводом објављивања превода његова три романа „Живјети“ /2014/, „Записи о продавцу крви“ /2014″ и „Седми дан“ /2017/.
У Андрићевом институту на Савиндан 2019. године Горану Петровићу додијељена је Велика награда за животно дјело, поводом његовог цјелокупног прозног стваралаштва, а Рајко Петров Ного добио је награду за најбољу књигу, пјесничко дјело „Сонет и смрт“.
Андрићев институт у Андрићграду, на чијем челу је прослављени свјетски редитељ Емир Кустурица, основан је 28. јуна 2013. године.
Јединствена је установа културе, науке и образовања, која својим радом обједињује настојања Републике Српске и Републике Србије да у тим областима остваре значајне резултате.
Своје научне резултате из области друштвених и хуманистичких наука остварује кроз рад четири одјељења – за књижевност, српски језик, историју и Одјељења за филм и медије.