АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ: Одржан скуп „Странице историје српско-руских односа у 19. и 20. вијеку“

Фото: С. Гарић

Научни скуп „Странице историје српско-руских односа у 19. и 20. вијеку“ одржан је данас у Андрићграду у организацији Одјељења за историју Андрићевог института.

Руководилац овог одјељења Мирослав Перишић изјавио је да се на научном скупу, који је окупио историчаре из Русије и Републике Српске, говорило о историји српско-руских односа, улози руских фактора у Југославији за вријеме Другог свјетског рата, руској емиграцији и Војном музеју у Београду.

„Српско-руски односи су односи једне велике силе и једног малог народа. У 19. вијеку Србија је започела своју борбу за ослобођење од турске власти, успјела је да се избори за државну независност и међународно признање. Истовремено је у балканском свијету Србија успјела да изгради своје демократске институције“, рекао је Перишић новинарима.

Он је додао да је Балкан увијек био предмет интересовања великих сила.

Фото: С. Гарић

„То је вријеме када Србија одржава контакте и са другим царским престоницама и у свему томе руски утицај је био веома важан. Он се појачава почетком 20. вијека, посебно у вријеме пред Први свјетски рат и у току Првог свјетског рата долази до октобарске револуције која знатно утиче на дешавања“, каже Перишић.

Он је нагласио да се годину дана касније све завршава стварањем Југославије, а у 20. вијеку се развијају односи са Совјетским савезом.

Научни сарадник Института за савремену историју у Београду Горан Милорадовић рекао је да постоји много недоумица у вези са тим како је настала Југославија.

„Током трајања те државе у историографији је доминирао идеолошки дискурс, односно наука се трудила да оправда постојање државе у којој је она и егзистирала. До избијања револуције у Русији, српска влада није размишљала о формирању Југославије. Њен концепт је био да се формира српска држава у оним границама гдје Срби чине већину“, каже Милорадовић.

Он је додао да се на самом крају рата видјело да ће то бити нова држава, не она због које је Србија кренула у рат.

Тагови: Андрићев институт, Мирослав Перишић, Русија