АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ: Изложба „Андрић и Вишеград: oд првих корака до незаборава“

У Галерији „Петар Лубарда“ Андрићевог института 13. марта свечано је отворена изложба „Андрић и Вишеград: oд првих корака до незаборава“. Изложба је посвећенa обиљежавању 50 година од смрти Иве Андрића, једног од најзначајнијих књижевника јужнословенског простора и добитника Нобелове награде за књижевност.

Организатор изложбе је Андрићев институт, а аутори су др Гордана Станчић, Славко Гарић, Горица Ћећез и Жељка Остојић. Један од кључних сарадника на реализацији изложбе је Дивна Васић, професор српске књижевности у пензији и дугогодишњи проучавалац Андрићевог лика и дјела. Архивска грађа коришћена приликом припреме изложбе прикупљана је из сљедећих институција: Задужбине Иве Андрића, Музеја града Београда, Архива Српске академије наука и уметности, Архива Босне и Херцеговине, као и установа са сједиштем у Вишеграду: Културног центра „Иво Андрић“, Народне библиотеке „Иво Андрић“, Средњошколског центра „Иво Андрић“, Туристичке организације Вишеград и Архива Општине Вишеград.

Један од аутора изложбе, Гордана Станчић, истакла је да је идеја која стоји иза изложбе била да се прикаже повезаност Андрића са Вишеградом, његовим завичајним градом, како га је сам називао.

„Припрема изложбе текла је у неколико фаза. Оне су подразумјевале истраживање литературе о Андрићу, затим прикупљање и селекцију архивске грађе, хронолошко сортирање одабраног материјала и техничку реализацију и прављење паноа,“ рекла је Станчићева.

Она је нагласила да је изложба је подјељена на неколико тематских цјелина.

„Њима смо обрадили Андрићево дјетињство у Вишеграду, Вишеграђане који су били инспирација за настанак ликова у његовим дјелима, одржавање контакта са Вишеградом преписком, Андрићеве посјете Вишеграду, и начин на који Вишеград његује сјећање на Иву Андрића.“

Један од кључних сарадника на реализацији изложбе, Дивна Васић, рекла је да документарна грађа, која је дио поставке, хронолошки прати чврсте, дубоке и јаке везе Андрића и Вишеграда.

„Вишеград је Андрићев први град. Не само град његовог дјетињства и ране младости, него град који је сматрао својим домом и завичајем. Да није било Вишеграда, не би било ни романа ’На Дрини ћуприја’, ни многобројних приповједака са вишеградском тематиком“, навела је Васићева.

Директор Андрићевог института, Емир Kустурица, рекао је да је изложба одржана уз његов благослов и уз иницијативу која је потекла директно из кругова који ће наслиједити Андрићев институт. Он је нагласио да Андрић стоји раме уз раме са највећим свјетским писцима и да су у вријеме Другог свјетског рата створена највећа дјела српске књижевности.

„Уз сам крај рата 1945. године написао је највећа дјела која остају као наш легитимитет јер ми других легитимација немамо“, додао је Kустурица.

Према његовим ријечима, идеја Иве Андрића остаје жива захваљујући, између осталог, и Андрићевом институту.

„Срећан сам јер постоји нова генерација која ће наставити рад и унаприједити све оно што смо ми урадили у последњих једанаест година и што је настало управо из потребе да се Иво Андрић не заборави“, поручио је Kустурица.

Изложба представља хронолошки уређен избор фотографија, докумената и препискe које осликавају животни пут Иве Андрића – од дјетињства проведеног у Вишеграду, преко школских дана и првих књижевних корака, до зрелих година када је нобеловац био на врхунцу свог стваралачког достигнућа. Посебан акценат стављен је на Андрићеву повезаност с Вишеградом, градом који је, осим што је обиљежио његово одрастање, постао и један од кључних топоса његовог књижевног стваралаштва. У оквиру поставке изложена су Андрићева дјела из фонда библиотеке Андрићевог института и неколико докумената Андрићеве преписке са вишеградском Гимназијом.

Ова документарна изложба представља значајан допринос очувању културног насљеђа, истичући дубоку везу између писца и његовог завичаја. Кроз фокус на Вишеград као кључну тачку у контексту његовог стваралаштва, изложба по први пут обједињује сву архивску грађу која освјетљава везу Иве Андрића са Вишеградом, пружајући нову перспективу и отварајући простор за даља истраживања.