У оквиру 66. Међународног београдског сајма књига, Андрићев институт је представљањем богатог опуса публикација обиљежио декаду изузетног издавачког ангажмана и доприноса. Изложбена поставка издања Андрићевог института у оквиру које су представљени зборници, часпописи и монографије предмет је велике пажње посјетилаца. На сајму књига у Београду представљени су и премијерни наслови угледних домаћих писаца попут Весне Тријић и Зорана Арсовића али и интернационалних аутора попут Раула Венегема.
Посебан печат учешћа Андрићевог института оставила је свечана промоција овогодишњих издања која се одржала 25. октобра у Сали „Борислав Пекић“ коју је водио директор Андрићевог института Емир Кустурица.
Том приликом Кустурица је изјавио:
„Андрићев институт је институција настала у Андрићграду који је подигнут уз тешку артиљерију багера и оркестра РТС-а. За овим столом сједе ватрене кочије српске интелигенције и кад би било правде, ови људи би представљали САНУ. То што они нису у Академији, показатељ је да наичне институције нису у одбрамбеној линији српског народа. Андрићев институт је институција која не зависи од тржишта, али наши скупови су они на којима ја доста научим, а те књиге су нешто што је између издавачке делатности некадашњег Нолита и СКЗ-а, с тим што у ових десет година радимо без икаквог политичког предзнака и у смислу памети, практичности и научне релевантности, издања Андрићевог института у ових десет година су заиста за сваку похвалу.“
Академској заједници и посјетиоцима обратио се и руководилац Одјељења за историју, др Мирослав Перишић који је истакао да се ово одјељење својим издавачким ангажовањем труди да задржи научне стандарде и одговори на озбиљне захтјеве још озбиљније публике и читалаца.
Руководилац Одјељења за друштвене науке проф. др Слободан Антонић о раду Андрићевог института и одјељења којим руководи рекао је:
„Андрићев институт је установа где нема места политичкој коректности, већ се наука третира објективно, дакле, онако како је и неопходно. У оквиру рушења наметнутих баријера које се појављују у јавном дискурсу, Андрићев институт је дао допринос рушењу тих баријера првом књигом Одељења за друштвене науке која се тиче краја новог светског поретка и позицији Србије и Републике Српске у оквиру тог лома.“
Руководилац Одјењења за књижевност проф. др Мило Ломпар је истакао значај овог одјељења које дјелује у оквиру Андрићевог института а који се огледа у објављивању књига везаних за различите аспекте духовне ситуације времена у ком живимо, и не само на комуниколошкој равни, већ и на равни појава.
Сарадник Андрићевог института, историчар и универзитетски професор Милош Ковић је овако говорио на промоцији издања Андрићевог института:
„Када погледате научну продукцију у Србији, она је резултанта различитих утицаја. Очекивало би се да је то резултат осмишљене стратешке културне политике која потиче из наслеђа народа који у Србији живе и која је гарантована органима управљања, али сви знамо да је наша научна продукција изгубљена између народне потребе и спољних фактора. У тренуцима када осетите да спољни фактор претеже, не само у смислу доношења одлука, и то највише у културној политици која је насушна, онда уочите непријатељске токове који колају, видимо да нам је потребна алтернатива. Најгори појавни облик је масовна продукција различитих уџбеника од стране невладиних организација, оно што ће наша деца учити, а што није наше у дубљем научном и духовном смислу. Андрићев институт је једна врста џепа, склоништа науке. То је место на коме може слободно да се разговара, чак и са неистомишљеника, али ми их тамо нећемо жигосати и хапсити, већ разговарати објективно и научно.“
Проф. др Милош Ковачевић, руководилац Одјељења за српски језик нагласио је да је Андрићев институт данас основна институција српских националних интереса и да се сва одјељења института баве највећим проблемима српског националног идентитета.
Представници Андрићевог института су се захвалили великом броју присутних посјетилаца који су са посебном пажњом пратили промоцију овогодишње издавачке активности ове установе.