Андрићев институт, Андрићград: Велика награда „Иво Андрић“ ове године Небојши Јеврићу и Алесандру Барику

фото: mc.rs

Директор Андрићевог института Емир Kустурица саопштио је данас на конферендији за медије у Београду да су Институт и трочлани жири „Велике награде Иво Андрић“ одлучили да ове године јубиларно, десето признање додијеле Небојши Јеврићу и Алесандру Барику, јер су њих двојица аутори који говоре о паралелним вриједностима српске, односно свјетске литературе.

Kустурица је након објављивања имена лауреата истакао да Јеврића одликују хемингвејски приступ и једна техника у литератури која се заснива на томе да аутор све што му деси, а што је важно, посебно ако је драматично, преноси на папир.

Јеврићево дјело „Мртви дим“, за коју је добио „Велику награду Иво Андрић“ за најбољу књигу, према ријечима Kустурице, састоји се од кратких прича, које њега подсјећају на нешто што је било у филму, а рађено је на основу судских списа.

„Тако се и у овој доживљеној литератури, која се базира на стварности и живој истини, покрећу наша најдубља осјећања везана за прошлост, а посебно за рат деведестих, одакле Јеврић читаоцима, као сам каже, пред очи приноси оно што су суштаствени догађаји из тог времена“, рекао је Kустурица.

Он је указао да је Италијан Александро Барико, лауреат „Велике награде Иво Андрић“ за животно дјело, нешто сасвим друго у односу на Јеврића.

„Он је поштовалац /Хорхеа Луиса/ Борхеса и једне традиције модерне у европској литератури, у којој су многи покушали да направе свој заштизни знак“, рекао је Kустурица.

Он Барика, како је објаснио, доживљава као писца који пише у асоцијативним низовима, који су маштовити.

„За мене је занимљивије што се он бавио позориштем и филмом и своју литературу базирао на ономе што је дневно писао за италијанске новине. Дакле, ове јубиларне године имамо два лауреата који код мене изазивају дубоко поштовање и врло изражену пажњу“, рекао је Kустурица.

Предсједник жирија за дођелу награде Слађана Илић оцијенила је да је Јеврић у својим најновијим причама недоољиво романтичан и сурово стваран.

„Може се рећи да је писање за Јеврића истовремено и болни крик и метафизичка запитаност, слика ужасавајућег простора у којем идеални понекад надвладају збиљу. Његова слика света и визија историје јесу песимистичне, али снови и љубав као да дискретно поричу оппшти хаос историје“, навела је Илићева.

Према њеним ријечима, Барико је аутор који сваком новом књигом осваја нову списатељску територију, због чега интерес за његово стваралаштво само расте.

Осим Илићеве, у жирију за дођелу награде „Иво Андрић“ били су Желидраг Никчевић и Душко Певуља, који су одлуку о лауреатима донијели 8. маја.

„Велика награда Иво Андрић“ установљена је 2015. године, а састоји се од новчаног износа и повеље. На иницијативу Kустурице утемељивач награде је Андрићев институт, а додјељује се од 2016. године.

Награда се дођељује у двије категорије – за животно, књижевно стваралаштво, које представља укупни допринос књижевности и култури, и за најбољу књигу објављену у Републици Српској и Србији током године.

Међу добитницима за животно дјело до сада су били Матија Бећковић, Душан Kовачевић, Ју Хуа, Горан Петровић, а посљедњи Сандро Веронези.

За најбољу књигу награђивани су Владимир Kецмановић, Захар Прилепин, Бора Ђорђевић, Рајко Петров Ного, Петер Хандке, а посљедњи добитник је Енес Халиловић.