Оригинални њемачки досије о усташким злочинима над Србима и Јеврејима у Јасеновцу и Старој Градишки и на другим подручјима Независне Државе Хрватске, који је послије 78 година доспио у документацију Архива Војводине, биће научно обрађен и дигитализован, изјавио је министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић.
„Послије научне обраде поменутог материјала, спремни смо да учинимо све да се он сачува и дигитализује“, рекао је Вукосављевић за „Вечерње новости“.
Он је навео да је за сада познато да је ријеч о њемачким изворима и напоменуо да вредновање самог садржаја треба препустити стручњацима.
Према његовим ријечима, Министарство је вољно да се укључи у заштиту не само када је ријеч о поменутој документацији, већ и о другим садржајима.
„На то нас обавезује његовање културе сјећања на огромне српске жртве у Јасеновцу“, додао је Вукосављевић.
Лист наводи да све показује на то да су досије на 300 страница, са аутентичним њемачким меморандумима и печатима, водиле службе потчињене Гестапоу. До детаља су описана мучења, а тек потом убијања стараца, дјеце и жена. Дио документације су и 63 потресне фотографије.
Директор Архива Српске академије наука и уметности /САНУ/ у Сремским Карловцима Жарко Димић скреће пажњу и на писмо које је кардиналу Алојзију Степинцу упутио свједок, који детаљно описује настрашнија мучења жртава које су усташки зулочинци прикивали на пањеве, живима им спаљивали кожу, бацали их у креч…
Писмо Степинцу Нијемци су такође превели на њемачки језик и архивирали га у овом досијеу.
„То је само доказ више да је Степинац био упознат о злочинима које су усташе на простору НДХ спроводиле над Србима, Јеврејима, Ромима и припадницима других народа. Ако је тадашњи папа све то знао, наравно да је знао и кардинал Степинац“, нагласио је Димић.
Он је оцијенио да би на Сајмишту у Београду требало што прије подићи Музеј геноцида над Србима, Јеврејима, Ромима и осталима, почињеног у вријеме НДХ.
Лист наводи да је овај њемачки досије саставио командант њемачке службе безбједности у окупираном Београду који је био директно потчињен Гестапоу, а деценијама се налазио у фонду Славка Одића /Бихаћ, 1916 – Београд, 2006/ носиоца партизанске споменице, који је у посљератном периоду службовао у Секретријату унутршњих послова, био генерални конзул у Торонту и публициста.
Двије године послије Одићеве смрти досије је откупио Архив Војводине, али је стајао у депоу, док недавно није доспио у руке Небојше Кузмановића, који је прошле године именован за директора те институције у Новом Саду.