РУМУНИЈА: У току суђење групи функционера која је уз помоћ ЦИА стрељала Чаушескуа и његову супругу

У РУМУНИЈИ суде свом бившем руководству које је организовало стрељање брачног пара Чаушеску.

Ово би се могло сматрати унутаррумунском чарком да свргавање Николае Чаушекуа није било обојена револуцаија у америчкој режији и да није била важна фаза у усавршавању механизама за дестабилизовање земаља и режима који нису били по вољи Вашингтона.

У Румунији је `уходавано` оно што је касније било примењено у Југославији, Грузији и Украјини.

Сасвим конкретно, сада румунска обојена револуција једе своју децу и хероје.

Суђење ондашњем председнику државе Јону Илијескуу и другим политичким функционерима ушло је у завршну фазу.

Сви су оптужени за „злочине против човечности“ у периоду након 1989-те. Илијеску се додатно терети за ауторитарно владање земљом током два председничка мандата и за „провоцирање масовних нереда“.

Епилог суђења у Букурешту могао би да буде модел за позивање на одговорност актуелног украјинског председника Петра Порошенка и камариле коју су Американци довели на власт у Кијеву преко обојене револуције изведене почетком 2014-те.

„Народни устанак“ против Чаушескуа ЦИА  је припремила на територији Мађарске. Сада је румунско клатно – иако је земља у ЕУ и НАТО – кренуло на другу страну па се поводом суђења говори о „банди Илијескуа“.

Да би се ово разумело треба имати у виду да је ЕУ наложила Румунији да створи Антикорупциони комитет – фактички независсни од националне власти истражни и репресивни апарат који има право да хапси без усаглашавања са Министарством унутрашњих послова и без тражења решења суда.

Прогон „банде Илијескуа“ почео након покушајаамнестирања неколико државних функционера ухапшених и осуђених у режији Антикорупционог комитета. Уследили су протести против амнестирања који су били типична обојена револуција са театрализованим митинзима-спектаклима у Букурешту.

Илијеску и остали прво су оптужени за два друга „случаја“, али су врло брзо у процес укључени и догађаји из 1989. и година његове владавине.

Илијеску је био високи комунистички функционер па је обојена револуција у наставку – са тражењем тоталне лустрације и и безмало страљања свих чланова чаушескуове компартије – угрожавала и њега. Он је тада `лустраторе` назвао хулиганима.

Њима су Американци дириговали из суседне Мађарске где је била смишљена и песмица за младе „Боље бити хулиганнего (Илијескуов) активиста, боље бити мртав него комуниста“.

Илијеску је довео у Букурешт рударе који су лако растерали студенте учеснике продужене обојене револуције.

Илијеску је на изборима који су уследили освојио 85 одсто гласова. Сада је рто прва тачка оптужнице против њега.

Трик са рударима Илијеску је поновио још два пута. Последњи пут је то урадио 1999-те. Међутим, рударски лидер Мирон Кузма – који је наступао са паролом „Смрт интелигенцији“ – почео је да измиче контроли и да тражи превише, па га је Илијеску послао у затвор (18 година).

„Злоупотреба рудара“ је друга тачка оптужнице.

„Банди Илијескуа“ се – што је најсимптоматичније – суди и за ширење лажних вести у децембру 1989-те  да су армија и Секуритате побиле хиљаде људи што је испровоцирало масовне демонстрације и нермире у којима је погинуло до 1000 људи.

Истрага је утврдила да војска и полиција углавном нису пуцале у демонстранте јер су трагови већине испаљених метака у центру Букурешта нађени на фасадама горњих спратова околних зграда.

Открило се и да би нереди у темишвару остали локални инцидент да агенти ЦИА и МИ6 нису почели да по Румунији шире гласине о хиљадама побијених, о „Чаушескуовим ескадронима смрти“ и „арапским најамницима“…

И Илијеску је ширио гласине о „хиљадама убијених“.

Последња анкета показала је да би половина Румуна гласала за Чаушескуа. Шта год то у тој земљи данас значило.