ДОДИК: Бошњаци за НАТО јер је тукао Србе

Буду ли Жељко Комшић и Шефик Џаферовић именовање предсједавајућег Савјета министара условљавали наставком НАТО пута БиХ, од НАТО нема ништа. То у интервјуу за Српскаинфо каже предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, одговарајући на питање шта можемо очекивати након ултиматума хрватског и бошњачког члана у вези са формирањем власти на нивоу БиХ.

Интервју преносимо у цијелости:

– Нема НАТО, ето шта можемо очекивати. Република Српска је рекла да НАТО није наш национални ни државни интерес. Можда смо некада мислили или морали да мислимо да је то могуће, сада мислимо да није ни фер, ни поштено, да народ који је бомбардован од стране НАТО буде чланица те организације – каже Додик.

Да ли то онда значи блокада БиХ?

Ја ништа не блокирам. Као предсједавајући Предсједништва заказао сам три сједнице. Имали смо озбиљну прилику да формирамо Савјет министара до Нове године. По закону, Предсједништво је дужно да 15 дана након формирања Колегијума Представничког дома достави приједлог кандидата за предсједавајућег Савјета министара. Заказао сам консултације, а онда су ми оба члана рекла да треба сачекати. Сада причамо о кршењу закона. Они мисле када њима закон одговара да треба поступати по закону, а када мисле да им не треба, онда не мора. Сарајево је иначе мјесто у коме увијек негдје кренете и никад нигдје не стигнете. Чим уђем у зграду Предсједништва, када ходам ходницима и кабинетом, све шкрипи. То ме подсјећа на Босну. То је синоним за БиХ. Шкрипа.

Да ли се сусрећете са члановима Председништва БиХ мимо званичних састанака?

Не. Мени Џаферовић ни Комшић никад не би могли бити лични пријатељи, нити им вјерујем. Сав приступ у БиХ је да нас који долазимо из Српске угурају да ми партиципирамо у нечему, да будемо покриће за неку идилу која тамо не постоји. Ја опет мислим да тамо треба да заступамо Републику Српску, и то не подразумијева никакву идилу. Из тог представљања и борбе за Српску произилази да ми тамо морамо да направимо националну репрезентацију против које су они. Они су за грађанску државу, а то значи принцип доминације у коме Бошњаци као највећи народ треба да бирају и српског члана Предсједништва БиХ, као што сада бирају и хрватског. Када би се сагледавали сви проблеми у свијету, да је неко озбиљан у погледу функционисања и вођења државе, за наш простор је најрационалније да останемо изван било каквог војног савеза. Нарочито имајући у виду општи анимозитет Запада, Русије, а касније Кине и Америке. Зашто бисмо били изложени нечему? Ми нисмо одлучујучи фактор. Хрвате разумијем зато што је Хрватска у НАТО. Бошњаци су овдје проблем. С друге стране, видљиво је да се Турска извлачи из онога што јесте НАТО. Она остаје формално унутра, али велика НАТО војна база Инџирлик је већ исељена, тамо нема других НАТО снага. Али, када разговарате с њима у Сарајеву они су искључиво за НАТО. Мени је то разумљиво само из једног разлога – зато што је НАТО 1995. био војно на њиховој страни и обезбиједио им одређени војни резултат. Да није било НАТО, они никада не би побиједили Србе.

Имали сте састанке с високим америчким званичницима Метјуом Палмером и Џоном Саливеном. Какав се може очекивати однос САД према вама лично, према Српској?

То је исти однос. Тамо није донесена одлука о промјени глобалне политике. Они који су на нижим степенима власти проводе политику која је раније била. Она јесте баш она коју смо сретали прошлих деценија овдје. Америка подржава БиХ уређену на унитаристичким принципима. То никада неће рећи, а све раде да тако буде. Они овдје имају и захтјеве за НАТО. Ја сам господину Саливену рекао: “Немојте да одете из БиХ и да мислите да овдје постоји консензус око НАТО“. Када су отишли са састанка неко је нашао да је Предсједништво БиХ са господином Иванићем у прољеће донијело Спољнополитичку стратегију у којој пише да је НАТО циљ БиХ. Они сматрају да је то обавеза. Кажем им: “ОК, ако мислите да је то одлука, онда је проведите. Што мене јурите да ја донесем одлуку ако је све то речено?“ Међутим, није све донесено и треба им наша сагласност, а те сагласности нема.

У случају „Драгичевић“ Окружно јавно тужилаштво Бањалука назвали сте антирепубличким субверзиним елементом. Шта очекујете да ураде?

Они једини и могу урадити. Морамо јасно објаснити народу да ми немамо ништа с тим. Нико од тужилаца и судија не може да уђе у правосудни систем БиХ ако нема подршку међународног фактора. А, у новом случају се покушава направити одговорном цивилна власт која везе нема с тим. Тужилаштво је кренуло једним путем којим не може, а сада не може да каже да су погријешили. Морају нешто да кажу, морају о нечему да информишу јавност. Имајући у виду лошу представу која је направљена у Бањалуци и Републици Српској, кривицу искључиво сноси тужилаштво које није било радикално и брзо у овом случају. Ја сам прилично радикалан у томе. Не буде ли брзе одлуке, не само да ћу позвати људе да изађу пред тужилаштво, да их склонимо оданде, па нека то зову вандализмом Милорада Додика – ја ћу истовремено путем своје странке предложити да се укине Закон о тужилаштвима. Да уведемо нову структуру под управом Републике.

Ми немамо ништа од овога. Никоме ништа не одговарају. Независност правосуђа је постављена тако да си слободан од утицаја да урадиш нешто квалитетно. Али, ти уопште не радиш и то је проблем! Имате господина Драгичевића који све дотле док се бори за истину и правду има моју подршку. Када Драгичевић изађе из оквира онога што јесте правда и истина, он се бави политиком. То сам ја. Извините, ја водим владајућу партију овдје. Не могу да прихватим када он каже да је ово криминална држава, да су институције криминалне. Не могу да прихватим да упућује лоше поруке Србији, да на пружену руку Александра Вучића, који је спреман да помогне са становишта свог утицаја, одговори тако што оде у Сарајево и каже: “Шта Вучић овде ради, добиће он своје у Србији“.

За разлику од Драгичевића политичара, Милорад Додик политичар више воли да оде у Србију и да се нађе с Вучићем него да одем у Сарајево и да се нађем с Комшићем, како то чини Драгичевић. Ето му Сарајево, нека рјешава Сарајево. Озбиљно је питање како се није десило да Тужилаштво БиХ узме тај предмет, када је видјело да је све овдје заштекало код тужилаштва у Бањалуци. Није наравно јер жели овдје проблеме. Има власт грешака, али овдје нема никакву грешку. Драгичевић је девет мјесеци окупљао људе без иједне дозволе, а нема земље на свијету гдје би ти могао да правиш скуп од 100 или више људи а да то није пријављено.

Да ли у досадашњем току овог случаја има одговорности било кога у МУП-у Републике Српске?

Било је неких за које се показало у процесу да су имали неку одговорност. Наравно, и сада кажем да је грешка била полицијска конференција. На крају крајева, није моје да утврђујем кривицу. Ако неко из полиције није поступао у складу са законом, постоји тужилаштво које ће рећи тај полицајац треба да одговара.

Хоће ли премијер Радован Вишковић имати одријешене руке да смјењује министре и директоре који се не буду уклапали у програм рада Владе?

Хоће имати одријешене руке, али то није суштина политике. Ми смо раније функционисали по принципу једног или два плус од већине. Сада имамо двотрећинску већину.

Да ли је то проблем или плус за Владу?

То ће бити плус. Са људима из коалиције на власти договорено је да њихова одговорност сеже дотле да предложе човјека, а владине политике и како се проводе утврдиће сам премијер. Ако не задовољава неко из неке партије, па био то и СНСД, премијер зове предсједника и каже – пошаљи ми новог.

Шта ако предсједник одбије?

Онда ће премијер да га разријеши јер има право да разријеши пет људи. Дајем пуну подршку Радовану Вишковићу. Он је човјек који има посвећеност и преданост. Када неког именујете за премијера или на неку високу дужност, обично има и оних који би га оспорили. Ја нисам чуо ниједну ријеч оспоравања.

„Вучић ми показао доказе“

Александар Вучић је на недавној заједничкој конференцији за медије изјавио да вам је показао доказе о мијешању странаца у изборе у БиХ, те да ће их показати и Младену Иванићу. О чему се ради?

Нека каже Вучић. Није пристојно. Додаћу само да је телефонски снимљено шта је ко радио, покушавао и неке врсте трансфера.

Према опозицији у Републици Српској?

Пустите ме. Нека Иванић оде код Вучића и нека му он каже, па нека онда Иванић то изнесе, као што је рекао да ту нема ништа. Ја сам био на тераси хотела у Дубици када Вучић њему долази и каже: „Младене, погледај ово, оперативни налог за прислушкивање Александра Вучића и још три – четири човјека у Србији, потписан од стране типова из ОБА“. То чита Иванић и након два дана каже да то није тако. Каква Босна и њена служба? Да она може да прислушкује Србију? Па то је катастрофа. На крају крајева, какав може бити Србин да потпише оперативни налог да се прати Србија.

Да ли је одлука о формирању тзв. Војске Косова пријетња за регион, за Републику Српску?

Опет се враћамо на међународну сцену. Дејтонски споразум је имао 11 анекса; један од њих је Анекс 1б, који регулише војна и безбједносна питања, који каже да БиХ, Хрватска и Србија могу да имају толико војника, тенкова, ракета, авиона. Нигдје нема Косова. Сада одједном то не важи, а нама овдје стално говоре да то поштујемо. Шта да поштујемо? Сматра се да је сасвим довољно то што са Запада руше одређена права. Како то изгледа најбоље се видјело када је Педи Ешдаун био високи представник, који је урушио све међународне принципе. Код нас народ каже када неко умре „лака му земља била“. Ја ћу рећи, без обзира што можда није пристојно, дабогда му земља кости избацила. Толико је учинио лоше за Србе.