СРБИЈА: Деца нам расту на увозном млеку

Комисија за заштиту конкуренције урадила анализу тржишта опреме за бебе. Чак 90 одсто млека и једнократних пелена иностраног порекла

КАДА би Србија престала да увози опрему и храну за бебе, најмлађи житељи не би имали ни пелене, ни колица, ни кревеце, па ни млеко. Готово све потрепштине за малишане до три године старости долазе из иностранства.

До таквог закључка дошли су стручњаци Комисије за заштиту конкуренције у анализи тржишта опреме за бебе у Србији. Они су испитивали каква је ситуација са шест производа који су неопходни сваком малом човеку када дође на свет и за које је држава давала могућност повратка ПДВ приликом куповине. То су млеко, пелене, колица, кревеци, ауто-седишта и столице за храњење, а анализом Антимонополске комисије обухваћене су и одећа и обућа за децу до три године.

– Тржиште млека за бебе процењено је на око 1,5 милијарди динара годишње – пише у анализи Комисије. – Ово тржиште годишње расте око пет одсто. Између 90 и 100 одсто тржишта млека за бебе чине производи увозног порекла, док једини домаћи произвођач има удео од око пет одсто. Најзначајнији увозник и трговац на велико је „Кибид“, који са брендовима „Аптамил“ и „Бебелак“ чини око 40 до 50 одсто тржишта Србије. Следи „Фармасис“ са брендом „Хумана“, чији је удео до 30 одсто.

Међу свим потрепштинама за најмлађе, највредније је тржиште пелена за једнократну употребу. Вреди чак 4,6 милијарди динара годишње и потпуно је зависно од увоза. Највећи увозник је „Нелт“, који са брендом „Памперс“ узима до 80 одсто тржишта пелена у Србији.

– Тржиште колица за бебе је процењено на око 500 милиона динара годишње – кажу у Комисији. – Сва колица нам стижу из увоза. Највећи увозник за протекле три године које смо посматрали је „Кепром“, чије је учешће од око 30 одсто. Следе „Бејби шоп“, „Југлоб“ и „МЦГ груп“, а ова четири увозника заједно заузимају око две трећине тржишта колица.

Протеклих година продаја ауто-седишта за најмлађе је у великом порасту. Годишње ово тржиште расте за чак 40 одсто. Највећи увозник седишта за аутомобила за најмлађе је „Кепром“, који има до 30 одсто тржишта. Код столица за храњење Комисија је проценила да то тржиште вреди око 90 милиона динара, али да је то далеко од праве вредности. Јер, хранилице се не продају само у радњама са беби-опремом, већ и у другим продајним објектима, које није контролисала Комисија.

И код одеће и обуће за најмлађе не може се проценити вредност тог тржишта јер сада и светски познати ланци модне индустрије у свој асортиман укључују гардеробу и обућу за малишане.