Чувена пјесма Милутина Бојића „Плава гробница“, која представља монументални лирски споменик српском страдању у Првом свјетском рату, добила је први цјеловити препјев на енглеском језику.
Послије неколико прозних превода и дјелимичних препјева, на стогодишњицу побједе у Првом свјетском рату, ова величанствена елегија херојства и мучеништва у свој пуној љепоти је постала доступна и свјетској публици, пишу „Вечерње новости“.
Енглеску верзију „Плаве гробнице“ сачинио је архитекта, пјесник и ликовни умјетник Зоран Богдановић, а његово дјело уз пратећи историјски контекст уврштено је у колекцију библиотеке „Милутин Бојић“ у Београду.
На сајту ове установе се може наћи интегрални текст пјесме на оба језика, као и историјска позадина пјесме на енглеском језику.
На препјеву „Плаве гробнице“ Богдановић је радио седам година, са прекидима, како би, каже он, покушао да се одужи славним прецима, али и да помогне афирмацију српског доприноса савезничкој побједи 1918. године.
Богдановић је рекао за „Новости“ да ова антологијска пјесма представља српски допринос свјетској културној баштини, али и промовише српску културу, те да је сада доступна публици која чита на енглеском језику у свијету.
Он је навео да се на овај начин шири свијест у свјетској јавности о недовољно познатој, а веома заначајној улози српског народа и српске војске у Првом свјетском рату.
Препјеви пјесама се битно разликују од прозних превода, који се чешће срећу у литератури, а циљ је да се дочара пјесма у цјелини, узимајући у обзир не само значење ријечи, већ и ритам и риму и цјелокупан дух и атмосферу.