Протестима „жутих прслука“, који су се претворили у жестоке обрачуне демонстраната и полиције, не види се крај. Драматичним догађајима сведоци су и припадници српске заједнице, којих после неколико таласа емиграције само у главном граду има око 400 хиљада.
Окупљени у Савезу Срба, на дневном нивоу покушавају да се изборе са лошим имиџом своје нације у великом делу француске јавности. Ђуро Ћетковић, однедавно председник ове организације, за Спутњик каже да Срби, као и демонстранти, желе багете уместо мрвица хлеба, али да су опрезни.
„Срби нису на првој борбеној линији са жутим прслуцима. После свих догађаја у Југославији, Србији и овога што се данас дешава, навикли смо да гледамо то са стране, да не учествујемо. Желимо да видимо шта ће се десити. Тамо су тешка времена, а и овде у Србији, на Косову и Метохији, тако да Срби више опсервирају, више гледају. У свим великим предузећима има Срба, тако да морамо да останемо помало неутрални. Рекао бих да ово што се тренутно дешава није наша борба, али индиректно јесте, сигурно“, каже Ћетковић.
Он додаје да су Французи заправо први народ који се дигао против система неолибералног капитализма. Ако нисте у Паризу, немате праву слику о томе, јер ово што приказују на телевизији јесте да пусте само хулигане који пале град, а то није реална слика догађаја, каже наш саговорник.
„Нико не приказује стотине хиљада Француза, младих и старих, који су мобилисани сваке суботе, који су на сваком кружном току у жутим прслуцима, који траже социјалну правду. Траже укидање привилегија“, објашњава Ћетковић.
Додаје да је земља у којој је избила Револуција због неједнакости после двеста година поново дошла на исто и да је ситуација морала да експлодира. Верујем да је ово спонтани покрет, али сада треба гледати ко ће га искористити, јер из њих не стоје синдикати, нема политичара, то је народни бунт, каже Ћетковић.
„Ако гледате ко профитира од ове ситуације, да једна од најјачих и најбогатијих земаља Европе падне, то су Сједињене Америчке Државе. Једино њима не одговара јака Европа, јака Европа је конкурент. Верујте ми да ће се та политика Француске, да иде иза САД, да следи њихову политику, врло брзо променити. Ја мислим чак следеће године, оптимиста сам“, каже саговорник Спутњика.
Ћетковић је оптимистичан и када је у питању став званичне Француске према Србији. Каже да се у француској војсци, полицији и народу није изгубио култ пријатељства са Србијом из Првог светског рата, а задатак Савеза је да га чува. „Српско питање на Косову не подржава само Ле Пенова, подршке има и на левици, а ми гледамо да то искористимо. Тако смо дошли до председничког кандидата Фијона, који је у дебати говорио о кршењу међународног права на Косову, а сада гајимо наду у председницу париског региона Валери Пекрес“, каже Ћетковић.
„То је жена коју смо ми подржали, која је дошла у нашу Цркву Светог Саве, присуствовала литургији, касније сишла у салу и причала са народом. Открили смо чак да има и баку која је руског порекла, познаје нашу литургију. Она је десница, али стара, не ултрадесница. Она ће бити председнички кандидат, са њом морамо да пазимо како радимо и да је подржавамо“, истиче Ћетковић.
Удружење на чијем је челу чини све како млади не би заборавили да су Срби. У Управном одбору Савеза седе млади образовани људи. Њихови преци су дошли да раде у великим компанијама, посебно у ауто-индустрији, зато их има много и ван Париза. Сада се трудимо да их сакупимо диљем Француске и ујединимо, каже први човек Савеза Срба у тој земљи.
„Учинићемо све да се Срби никада више не стиде што су Срби, то треба разумети, пре 20 година преживели су сатанизацију, тврдње да су Срби агресори и да су криви за сва догађања. Одете у метро и видите билборд са Милошевићем и Хитлером, билборд са концентрационим логором на коме пише да Срби стављају људе у логоре, то је стварно било невиђено“, присећа се Ћетковић.
Додаје да је Србе у Француској много заболео протокол на прослави Дана примирја, а посебно истицање заставе Косова у Нотр Даму. Пишући непрекидно о томе, медији су заправо направили рекламу за независно Косово и тако спречили наш покушај да скинемо заставу из катедрале, каже Ћетковић.
„Био нам је план да преко неких француских пријатеља дођемо до заставе и да је пошаљемо, уредно спаковану, амбасадору такозване државе Косово, али нисмо успели, упрво због те медијске буке“.
Он сматра да је штета што француски председник Емануел Макрон није дошао у Србију, јер би то била позитивна ствар.
„Дошао би само у Србију, не би се видео с Албанцима, било би то и извињење због протокола 11. новембра, а не треба заборавити и на привредну сарадњу, француске компаније које послују у Србији, посебно на оне које су најавиле долазак“, каже Ћетковић на крају разговора за Спутњик.