ПУТИН: Рекао сам Трампу у две речи шта мислим о инциденту у Керчком мореузу

Потребно је да Русија и САД воде дијалог о свим сложеним темама, укључујући Споразум о ракетама средњег и малог домета и Споразум о неширењу нуклеарног наоружања. То је важно и за друге земље, рекао је председник Русије Владимир Путин.

На конференцији за новинаре у оквиру самита Г20 у Буенос Ајресу Путин је истакао да му је жао што не успева да одржи састанак с америчким председником Доналдом Трампом у пуном формату, констатовавши да је такав састанак одавно потребан.

Руски председник је нагласио да је са шефом Беле куће поразговарао током успутног сусрета и да је у две речи одговорио на његова питања о инциденту у Керчком мореузу.

„Ми смо, ипак, како се то каже, успут — тамо сви једни с другима тако комуницирају — поразговарали. У две речи сам одговорио на његова питања о инциденту у Црном мору. Он има свој став о тим питањима и проблемима, ја свој. Свако је остао при свом мишљењу, али у сваком случају ја сам га информисао о свом виђењу тог инцидента“, казао је Путин.

Он је истакао да су руски граничари у Црном мору поступали строго по Уставу своје земље, онако како би учиниле њихове колеге из било које друге земље у случају изненадног нарушавања државне границе.

Руски председник је додао да се нада да ће састанак с америчким колегом бити одржан када америчка страна буде спремна за то и нагласио да неће постављати никакве услове за тај сусрет.

Три украјинска војна брода су 25. новембра нелегално прешла руску државну границу, пловећи из Црног мора у Керчки мореуз. Бродови су неколико сати изводили опасне маневре, не одговарајући на легалне захтеве руских граничара. Бродови су потом задржани и ухапшени су сви чланови посаде. међу којима су били и припадници Службе за безбедност Украјине.

Амерички председник је дан пред почетак самита Г20, на којем је требало да се састане с руским председником у пуном формату, отказао тај сусрет због, како је навео, инцидента у Керчком мореузу.

Трамп је одрастао и искусан човек

Путин је, такође, рекао да не верује да је Трамп отказао састанак с њим због неких страховања, јер је амерички председник „одрастао и искусан човек“.

Руски лидер је подсетио да је првобитно било планирано да билатерални састанак с Трампом буде одржан у престоници Француске, на маргинама обележавања 100. годишњице окончања Првог светског рата.

„Због тога смо тај састанак одложили у Паризу, јер нисмо желели да нарушавамо планирани распоред у оквиру свечаности у вези с обележавањем 100. годишњице окончања Првог светског рата, како не бисмо стварали проблеме домаћинима. И онако је тамо било много гостију — 90 шефова влада и држава. Одложили смо састанак за Буенос Ајрес. Нажалост, суочили смо се с том провокацијом у Црном мору. Судећи по свему, америчка страна је из тог разлога сматрала да није сврсисходно одржавати тај састанак“, рекао је Путин.

Дневници украјинских бродова доказ да је провокација планирана

У бродским дневницима украјинских бродова, који су задржани у Црном мору, записан је задатак да се уђе у територијалне воде Русије. То потврђују и сведочења морнара, изјавио је Путин.

Током конференције за новинаре руском председнику је постављено питање да ли је успео да убеди друге лидере Г20 да је инцидент у Црном мору био провокација Украјине.

„Реакција је била мирна. Не знам да ли сам успео у то да их убедим или нисам, то треба њих питати“, рекао је Путин.

Он је додао да је изложио свој и не само свој став, као и хронологију развоја догађаја.

„Против тога је тешко бунити се. Какве могу бити замерке, ако је у бродском дневнику записано да је тим бродовима постављен задатак да тајно уђу у наше територијалне воде и да тајно прођу кроз Керчки мореузу. А шта је то? То је планирана провокација. Из докумената се види и из сведочења самих морнара. То је све. Шта ту има да се каже? Нема ту шта да се замера“, додао је Путин.

Ратно стање у Украјини због предизборне трке

Говорећи о ситуацији у Украјини Путин је истакао да ће Русија пратити даље догађаје у тој блиској земљи.

„Видећемо како ће се даље развијати догађаји у Украјини. То нам није свеједно, јер нам је то блиска земља“, нагласио је руски председник и додао да украјинске власти настављају да воде политику која је усмерена на пљачкање сопственог народа.

„У условима некаквих борбених дејстава, у условима провокација, с којима имамо посла… власти олигарха је увек лакше да настави политику усмерену на пљачкање сопственог народа и своје државе. То је такав случај, који се и код нас и у Украјини описује у неколико речи: ’Некоме рат, а некоме брат‘“, рекао је он.

Према Путиновим речима, то је један од разлога због којег актуелна власт у Украјини није заинтересована за мирно решење кризе у тој земљи.

„Знате да у време много масовнијих догађаја у вези с Украјином нико није уводио ратно стање. А сада, уочи избора, треба то обавезно учинити. Због чега? Природно, да би се ограничила грађанска права и слободе, политичка делатност у земљи“, рекао је Путин и додао да је најгоре то што је ратно стање уведено у десет области и то у онима у којима актуелни председник Украјине нема подршку и нема једнодушно одобравање за своју политику.

„То значи да је актуелно руководство Украјине својим рукама поделило земљу — на благородну и ону која то баш и није“, закључио је Путин.

Руски председник је додао да не одбија контакте с украјинским лидером, али је навео да је та комуникација сложена и да није јасно о чему могу да разговарају.

„Заиста, разговора није било, али то не значи да прекидамо сваку комуникацију. Иако је тешко комуницирати, јер није јасно о чему да разговарамо, ништа се не испуњава“, рекао је Путин, наводећи као пример случај из Луганска, када је уз учешће представника ОЕБС-а постигнут договор о решењу сукоба.

„ОЕБС је, чини ми се, педесет пута информисао о томе да су створени услови за то повлачење, које је формулисала украјинска страна, да нико не пуца током седам дана. ОЕБС је педесет пута констатовао да се то догодило. А украјински партнери кажу: ‘Не, али ви нисте чули, а ми смо чули да је неко пуцао“, рекао је Путин.

Важно је да завршна декларација Г20 постоји

Коментаришући завршну декларацију лидера Г20, Путин је оценио да она има уопштени карактер, „округли“, али да је важно да она постоји.

Према његовим речима, спорови у вези с низом елемената завршног саопштења Г20 су постојали, укључујући питања миграционе кризе и трговине.

Руски председник је подсетио да завршни документ недавно одржаног самита Азијско-пацифичке економске сарадње није ни био усвојен.

„Овде до тога није дошло, напротив, завршни документ је усаглашен“, навео је Путин и додао да сматра да су организатори из Аргентине учинили све што могу да тај документ буде објављен и да га потпишу сви учесници скупа.

Према Путиновом мишљењу, завршни документ сусрета је веома важан јер указује на најважније проблеме којима се бави Г20 и правце којима земље треба да иду како би решиле постављене задатке.

„Сматрам да је то ипак позитиван резултат“, закључио је Путин.

Саудијски принц разјаснио своју улогу у убиству Хашогија

Руски председник се данас, на маргинама самита Г20, састао и са саудијским принцом престолонаследником Мухамедом бин Салманом, с којим је разговарао о ситуацији на тржишту нафте и договорио се с њим да је заједно прате и да оперативно реагују на све што се догађа у тој сфери.

Према његовим речима, Русија и Саудијска Арабија су се договориле да се продужи споразум ОПЕК-а и земаља које нису чланице те организације, али да за сада нема слагања у вези с обимом смањења производње нафте.

Саудијски принц је руском председнику објаснио свој став о убиству саудијског новинара Џамала Хашогија, који је радио као дописник „Вашингтон поста“.

„Што се тиче ситуације у вези с убиством саудијског новинара у Турској, престолонаследник је о томе говорио на нашем првом сусрету, на првом заседању Г20. Он је о томе говорио сам и објаснио свој став“, рекао је Путин.

Хашоги, који је радио као коментатор за амерички лист „Вашингтон пост“ и од 2017. године живео у САД, нестао је у Турској 2. октобра након што је ушао у здање Генералног конзулата Саудијске Арабије у Истанбулу. Саудијски државни медији су 20. октобра саопштили да је новинар, према подацима генералног тужиоца, убијен након свађе са сарадницима Конзулата.