Потписивање Споразума у Дејтону донијело је мир, али радост за Србе у Сарајеву није дуго трајала. Више од 100.000 људи, кућни праг и имања, тешко сачуване у рату, морало је да напусти у миру.
Не желећи да живе под муслиманском влашћу, Срби су напустили мјеста живљења која су војно одбранили уз огромна страдања, јер ситуација у којој су се нашли након потписивања Дејтонског споразума постала је апсурдна.
– Ви можете остати ту живјети, али ће вам предсјендик мјесне заједнице, начелник општине, начелник МУП-а бити онај с којим сте се до јуче гледали преко нишана и од којег сте до јуче нападани. Какав је то онда живот – истиче Миленко Зупур, предсједник Удружења грађана „Пријатељи Илијаша“, а о тадашњем терору прича и Мирко Остојић, пријератни становник Подлугова:
– Сарајевски медији говорили су „Срби морају отићи, Сарајево није њихово“, итд… Све су чинили да створе једну психозу страха и успјели су у томе.
Напуштајући имања многи су понијели и земне остатке својих преминулих.
– Тужна је и тешка судбина сарајевских Срба. Морали смо се у тим силним колонама бавити дјецом, женама, морали смо копати своја гробља, преносити своје борце да их не би оставили доле – присјећа се Доброслав Шурбат, пријератни становник Илијаша.
У Бијељини данас живи око 5.000 људи из сарајевске регије. Годишњица егзодуса овдје се обиљежава на Лазареву суботу, испред споменика на којем су уписана имена 1.370 сарајевских бораца и цивила који су живот уградили у одбрану Републике Српске. Оваквим скуповима Срби из Сарајева чувају сјећање и успомене, а порука постаје нада за будућност „десило се – нека се не понови, десило се нека се не заборави“.
– Историја је таква, ми више данас помињемо егзодус, сеобу Срба под вођством Чарнојевића, него што помињемо егзодус из Сарајева – додаје Миленко Зупур, предсједник Удружења грађана „Пријатељи Илијаша“.
Више од 100.000 људи из насеља Грбавица, Хаџићи, Илиџа, Вогошћа, Илијаш и других насеља напуштали су своје куће и имања у миру, иако су их у рату сачували.
– Тешка су то времена била. Не поновило се никоме, али хвала Богу, данас је Република Српска стабилна. Није било узалудно све – са сјетом, али и надом поручује – Доброслав ШУурбат, пријератни становник Илијаша.