Предсједник Републике Српске и новоизабрани српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик у интервју за портал Кликс говорио је о плановима на новој функцији, будућој сарадњи са Шефиком Џаферовићем и Жељком Комшићем, понашању амбасадора, формирању власти на нивоу БиХ те превирањима на политичкој сцени у Српској и ФБиХ.
Интервју преносимо у цијелости:
Инаугурација у Предсједништву БиХ је 20. новембра. Шта можемо очекивати од тог дана, односно од Вашег манадата и који ће бити приоритети у раду?
– То је формалан дан увођења новог Предсједништва и ја ћу бити присутан. Предложићу колегама да донесемо заједничку изјаву у којој ћемо тражити од европских органа да БиХ што прије дају статус кандидата, без обзира на формално испуњене или неиспуњене услове, како бисмо показали нашу опредијељеност за ЕУ.
Морамо кренути снажно, морамо покушати направити атмосферу сарадње. Нисам дошао у Предсједништво БиХ да радим било шта против некога. Покушаћу да радимо сви заједно, а то подразумијева да ријешимо нагомилане проблеме. Нисам наиван да мислим како ће то бити одмах, али очигледно је да оваква конфигурација у БиХ на нивоу заједничких институција није дала резултате. Чињеница је да су овакву конфигурацију направили високи представник и међународна заједница. Такву, досадашњу, политику морамо одбацити и кретати се у оквиру политике коју ћемо заједнички утврђивати. Ја позивам на договор и сарадњу, да направимо базични консензус шта можемо, а шта не.
Одбацићу политику свршеног чина коју је раније водио високи представник, а подржале бошњачке структуре и мислим да она не може бити прихваћена, поготово ако има мјера централизације. Мислим да је важно да отворимо карте у наредном времену.
Прошло је вријеме високог представника, да он неоправдано на рачун БиХ зарађује 24 хиљаде евра мјесечно, хода по свијету и најчешће не говори истину и мислим да ће прва мјера опредјељења за суверенитет БиХ бити удаљавање високог представника и судија из Уставног суда БиХ, како бисмо могли да покажемо опредијељеност за сувереност и БиХ која функционише.
Не треба нико да се плаши Милорада Додика, јер су неки од мене жељели да направе бабарогу. Ја веома поштујем бошњачки народ, али се не слажем с неком политиком и ваљда је то нормално.
Не желим да направим ниједан лош корак према било којем Бошњаку, али нећу прихватити политику бошњачке елите која је понегдје лоша за сам бошњачки народ, а тендециозно лоша према народу који ја представљам. То је пакет политичких мјера које треба донијети одмах, успоставити нормализацију са Србијом у вези с границама, ријешити проблеме са Хрватском и свести на односе који нису оптерећени било каквим стварима.
Што се тиче унутрашње економске политике, без обзира на покушај развлашћивања Предсједништва као извршног органа и формирање Савјета министара као квазиизвршног органа, Савјет министара треба свести на питање помоћног органа Предсједништву, које мора активно предлагати мјере из своје надлежности за заштиту економије, нарочито питање домаће производње и стварање концепта нових производњи у БиХ, јер без тога нема раста БДП-а.
Мјерама заштите домаће производње на граници се може доста тога учинити. То није против праксе ЕУ, али тражи нашу одлучност. Наравно да ће ЕУ увијек бити против, али не требамо чинити ништа што већ не функционише у свијету. Овако дајемо огроман новац за увоз флаширане воде, сокова и много чега другога. Ова држава може направити двије у Републици Српској и три или четири у ФБиХ фабрике воде које се могу поставити на регионално тржиште. Овако је флаширана вода из Хрватске или Србије, а то је само један примјер.
Можемо ли очекивати једног новог, проевропског Додика, спремног на сарадњу и компромисе или нас очекују препуцавања, тензије и блокаде ако се не будете слагали у вези с одређеним питањима с Џаферовићем и Комшићем?
– Не можете. Можете ме очекивати онаквог какав ја јесам. Ја нисам против ЕУ. Не можете очекивати да се Милорад Додик моделира. Ја имам свој став. То што је неко од мене правио бабарогу, не желим с њима ратовати и брига ме за њих. Моја политика је увијек била политика компромиса, али су неки покушали водити политику манипулације, што сам увијек одбијао. Ако БиХ жели показати сувереност, спреман сам бити дио тога, али то подразумијева да нема негација БиХ, али ни негација Републике Српске. Никада нисам негирао дејтонску БиХ, већ БиХ коју су склапали високи представници, а ништа нису урадили. Они су донијели 560 одлука, од чега је 300 нових закона који су моделирали систем у БиХ који се показао неуспјешним, а онда нападају нас да смо ми неозбиљни. Они не ваљају, а не ми, они су нам то наметнули. Ја поштујем и уважавам сваког човјека, и који живи у Сарајеву и у Бањалуци. Али оваква политика се показала као неуспјешна.
Када смо рекли немојте да пропустимо прилику да се бранимо од миграната, рекли су да Додик измишља. Када имамо тај проблем, шта смо урадили? Хајмо се заједно договорити да и Србији и Црној Гори кажемо да престану пуштати мигранте и да ћемо сматрати да нас желе угрозити. Али та политика подразумијева и другу политику, а не само ту. Ја сам спреман радити оно што је корисно за све људе овдје. Нећу зауставити ниједан програм у ФБиХ, али нећу дозволити да неко зауставља у Републици Српској.
Велики сте критичар међународних представника у БиХ, страних судија, а посебно Валентина Инцка и америчке амбасадорке Морин Кормак. Очекујете ли да ће нови амерички амбасадор Ерик Нелсон имати другачији приступ?
– Све зависи од њега. Ја сам на црној листи, како воле рећи у Сарајеву. Ја нисам против сарадње. Ја уважавам и обожавам Трампову Америку која каже да се неће мијешати у унутрашње ствари других земаља. А не Америку Морин Кормак која покушава држати предавање како се треба понашати. Нека то носи са собом у пензију.
Сви амбасадори ће се, што се мене тиче, морати навикнути на позиције као све њихове колеге у нормалним земљама. А да се они петљају у унутрашње ствари БиХ, нема потребе да се састајемо. За однос између БиХ и Америке и што тражи билатерални однос, увијек сам отворен.
Али да имате амбасадора као што је Кормак, да иде у Тужилаштво и пакује оптужнице, да долази у изборну комисију и говори о злоупотребама, избори нису ни одржани, да имате амбасадора који се намеће у многим питањима, наравно да ћу то одбити. Са мном ће бити лако, ја сам у томе препознатљив.
Јесте ли разговарали са будућим колегама Шефиком Џаферовићем и Жељком Комшићем након избора?
– Нисмо се чули, али наши људи сарађују на нивоу протоколарних договора. Ја немам никакав проблем са Џаферовићем. Нисам га бирао, нити он мене. Нећу прихватити било какво омаловажавање догађаја из прошлости у којима смо он и ја евентуално учествовали. Ако се постави дневни ред који ће бити користан за све, зашто да не будемо у већини. Савршено добро зна господин Џаферовић шта може проћи код мене, али и ја савршено добро знам шта може проћи код њега. Оно што је између мене и њега разлика јесте да ја долазим као неприкосновени ауторитет и политички представник Срба, а он ће увијек морати да зове телефоном и види како ће, а ја ћу моћи да донесем одлуку истог трена. Можда ће ту мало шепати, али видјећемо.
СНСД је дефинитивно најјача странка на политичкој сцени Републике Српске. Многи сада прелазе на вашу страну. Како сте успјели нанијети, чини се, највећи ударац опозицији?
– Највећи ударац је опозиција добила на изборима. Нису имали адекватну политику јер су ишли само са једном врстом негација свега у Републици Српској. То може бити интересантно једно вријеме, али ако не пређете у политику репрезентације, онда остајете само негатор који губи.
Ја се организовано не бавим питањима прелазака. Ја сам спреман да разговарам са свима. Обрен Петровић је имао нормалан и рационалан приступ. Он је покушао преко своје партије, као побједник у њој, изградити нову политику. Њему требају инвестиције, а ми смо то радили и направили аутопут Бањалука-Добој. Он је то цијенио и схватио да може добити још веће бенефите за Добој, ако будемо сарађивали. Он је предлагао у оквиру своје партије да то ураде, они нису хтјели. Он је остао досљедан политици, сад је ту и добродошао је.
Што се тиче Драгана Чавића, он је рекао да је Савез за промјене пропао, да ништа не вриједи и да сада губе и требају се усмјерити ка вољи народа.
Како ћете прећи преко неких директних изјава, попут оне потпредсједника НДП-а Здравка Крсмановића да је за Вас припремио ВИП ћелију у фочанском затвору?
– Ко другоме копа јаму, сам у њу може упасти.
Са ким планирате формирање власти на нивоу БиХ? За разлику од Републике Српске, у ФБиХ ситуација је много компликованија, много је опција, а чини се да нико не жели у коалицију са СДА.
– Морам признати, колико ми вријеме дозвољава, не могу укапирати о чему се ради на политичкој сцени у Федерацији БиХ. О чему се ту ради, ко кога гања, ко кога наговара, у једном кантону хоће, у другом неће, у ФБиХ не можемо… Једина логична политика је да сачекамо ко је репрезентан у име ФБиХ. Нама је партнер Федерација БиХ и ми ћемо сачекати и видјети ко је на нивоу федералне репрезентације унутра и са њима ћемо градити заједнички ниво. Ја бих волио да то буде у децембру, ако је могуће, али ако није, бићу присиљен на чекање. А то значи парализа и оно што сам рекао на почетку разговора, одмах се може прекрижити.
Немам намјеру да радим за Србима из пропалог Савеза за промјене. Веома ће тешко бити даље радити. Позивам их да што прије то ураде. Не улазим у проблеме ФБиХ ни међусобних односа. Ко буде доминантан на нивоу ФБиХ у смислу власти, они су нама саговорници.
Често ми кажу да је дошло вријеме да узвратимо Странци демократске акције на начин како су они нас мизерно преварили. У смислу да су дошли да преговарамо, сложили се са свим економским програмима, а сутрадан су направили пакт за СзП. Ја кажем да нема никаквог реваншизма. Ако је СДА доминантна у ФБиХ, ми ћемо узети ту структуру, ако је неко други, исто тако.
Нећу као Бакир Изетбеговић да правим гужву. Довољно је гужва у ФБиХ, само још ја треба да кажем с ким хоћу, а с ким не. Народ је бирао, ко добије моћ у институцијама, он је наш саговорник, а разговараћемо и са осталима који имају капацитет. Вјерујте, немам представу шта ће се десити у ФБиХ и када.
-Да ли ће Зоран Тегелтија бити нови предсједавајући Савјета министара?
– Он је један од важнијих људи СНСД-а. Водио је један од најзначајнијих ресура, био је осам година министар финансија. Има доста контаката и искуства на заједничком нивоу и сматрам да можемо заједно да радимо на репрезентацији Републике Српске у Сарајеву. Остало је још да разговарамо, али вјерујем да ће то бити уреду. Још ми се ништа није отело.
Тагови: Милорад Додик