ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ: Пораз слободе у Нотр Даму

Звона на Нотр Даму, Богородичином храму у Паризу, звонила су да огласе како су хришћани победили на Косову пољу, а тврди се и да је лично краљ Карло VI приредио свечану службу. Вест је одјекнула у Француској. Информације из више различитих извора стизале су на коњима, у писмима, сведочењима, репортажама, извештајима, а коначни резултат тог истраживачког рада била је вест: султан Мурат је убијен! Карло је могао да одахне, јер је „проклетник” заустављен на Косову пољу 1389, а Европа ослобођена од инвазије са истока. Подразумевало се да су у биткама на Балкану, на првом месту у оној коју је предводио српски кнез Лазар, брањени српска земља, хришћанство и православне светиње. Било је лако претпоставити да тамо негде, око тог Косова поља, постоји и неки српски Нотр Дам, да се у њему пишу књиге, да ће у њему наследници престола, кнежеви и деспоти приређивати службе и молити да се спасу Дечани и хришћански свет. Дечани су српски Нотр Дам.

Како су деценије одмицале, победа на Косову пољу полако се селила у свакодневни живот и постала народно Јеванђеље. Ислам је преплавио владајуће елите, ми смо вековима живели уз данак у крви, прву брачну ноћ, ропство и чудесне покушаје отпора који су сведочили да ће се догодити оно што бити не може. Опстанак и преживљавање Дечана, Патријаршије, Грачанице и стотина цркава светске уметничке вредности показали су сву снагу и виталност косовског народног Јеванђеља.

Велики рат је из таме ропства на светску позорницу поново вратио Србе и Косово. Извештаји у светске метрополе стижу брзојавима, телефонима, дипломатским депешама, преко новинских дописника, медицинских радника, видео-записа, фотографија, као и пропаганде ратних непријатеља. Савезничке престонице подржавају напоре Срба, а Лондон проглашава „Косовски дан”, у десетинама хиљада школа и цркава помињу се Срби и Косово. Ови потоњи се колебају да ли да на Косову пољу крену у нову судбоносну битку и, срећом, одустају. Аустроугарске и бугарске јединице заузимају данашњи простор Косова и Метохије, где их српско становништво дочекује као окупаторе, а Албанци као ослободиоце. „Колико је мени познато, није било никаквог организованог отпора, а Албанци су преузимали власт у своје руке”, каже проф. др Владан Виријевић са Филозофског факултета у Косовској Митровици. Из Дечана, српског Нотр Дама, Бугари односе књиге, архиву и драгоцености, локално становништво узурпира имања. У скривницама чекају свеће које је оставила кнегиња Милица да се запале кад дође слобода. За Дечане и Нотр Дам, коначно је стигла 11. новембра 1918.

Осамдесет година касније, на дипломатским столовима, на интернету, у свету који уживо преноси ратове, у времену које је потпуно претворено у слику и информацију, Косово је трећи пут у центру светске пажње. Засуле су га бомбе најмоћнијих светских сила јер су, на основу „проверених доказа”, Срби прекршили основна људска права косовских Албанаца. Свет је 1999. гледао како 50.000 војника и миротвораца стиже и доноси демократију на Косово и Метохију. Исте године на српски Нотр Дам поставља се бодљикава жица, а минобацачи екстремних Албанаца опасно засипају најлепшу балканску цркву. Двадесет година у миру – слика је непромењена.

На саму стогодишњицу краја Великог рата у Нотр Даму у Паризу осванула је застава самопроглашеног Косова, а жице на српском Нотр Даму нико се није ни сетио. Плаво-жути комад платна са неколико звездица, одобрен у Америчкој канцеларији у Приштини, завијорио се у чудесној Богородичиној цркви. Сакривени том заставом, косовски Албанци порушили су и оскрнавили 156 хришћанских светиња на Косову, протерали 236.000 Срба и од градова на Косову направили савршено чисте етничке средине. Дечани, српски Нотр Дам, пет пута су гранатирани. Зашто и откуд косовска застава у Нотр Даму? Ко има храбрости да стане испод ње, да је прихвати као заставу победника, да каже – они су се борили на страни савезника, да погледа у очи косовских Срба који данас живе у гету? Једина дефиниција њиховог живота на одузетом им Косову гласи: „Ниједна чаша што се пије, ниједна застава што се вије, наша није”. То је написао Милош Црњански док су жртве Великог рата пружале руке према њему, док је још ветар носио бојне отрове, а у болницама скапавали тифусари, док је свет пребројавао нестале, побијене, уништена културна добра, цркве… Косовска застава вије се у Паризу и са ње капље крв убијене деце из Гораждевца, она је као облик окупације прекрила животе косовских Срба, у њу су умотани исламисти због којих су Дечани опасани бодљикавом жицом, а исти Нотр Дам чувају француски војници са прстом на обарачу. Свет није музеј победника и поражених, свет је место вредности, свет мора чувати српски и француски Нотр Дам, зато ће онај ко скине косовску заставу са Нотр Дама бити увек на страни победника, јер ће скинути и део бодљикаве жице са Високих Дечана.