КЕЦМАНОВИЋ: Могућ вакуум у институцијама БиХ, ситуација подсјећа на СФРЈ

Вакуум који би могао настати у заједничким институцијама у Сарајеву може бити компензован неформалним контактима новоизабраног српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика с легитимним лидерима Хрвата и Бошњака Драганом Човићем и Бакиром Изетбеговићем, сматра универзитетски професор Ненад Кецмановић и указује да би таква ситуација у БиХ подсјећала на ону уочи распада СФРЈ.

„Заједничке институције у Сарајеву би одумирале, баш као и некад савезне у Београду, а вриједили би само неформални договори између националних лидера. Са малом разликом: Слобо, Фрањо, Киро састајали су се на Брду код Крања, на Охриду, у Карађорђеву, а ови би данас, рецимо, у Андрићграду, Почитељу, Врелу Босне. Ипак, мала Југославија не би морала да се оконча као велика. Напротив, могла би да буде функционална и стабилна како то, наводно жели `међународна заједница`“, написао је Кецмановић у ауторском тексту за Политику.

Кецмановић наглашава да Додик једино управо и тражи да се поштује слово Дејтонског споразума и да Републици Српској буду враћене отете ентитетске надлежности.

Он истиче да Додикове најаве да ће као српски члан Предсједништва БиХ више боравити у Бањалуци и у Источном Сарајеву добијају пуно оправдање, с обзиром на то да у Сарајеву неће имати са ким да разговара, јер су за друга два члана те институције изабрани Шефик Џаферовић и Жељко Комшић.

Кецмановић наводи да су се изјаловила очекивања да ће се избором Додика за српског члана у Предсједништву БиХ наћи три национална лидера са ауторитетом да донесу одлуке на највишем нивоу, па макар то ишло мучно и било минимално.

Према његовим мишљењу, Џаферовић, који се не котира високо ни у хијерархији СДА, мораће по мишљење да иде у централу странке, конкретно код /предсједника СДА/ Бакира Изетбеговића, а Комшић /лидер Демократског фронта/, који не представља ни ХДЗ, ни Надбискупију врхбосанску, нити хрватски народ, на консултације ће ићи у Амбасаду САД у Сарајеву која је, да не би било недоумица, изразила задовољство једино због његовог избора.

„Без /лидера ХДЗ-а БиХ/ Драгана Човића и ако већ не Бакира /Изетбеговића/, оно бар његове хануме докторице Себије Изетбеговић, која је изненада повукла кандидатуру, Милорад Додик у Предсједништву БиХ неће имати с ким да разговара“, оцијенио је Кецмановић у ауторском тексту за Политику.

Он истиче да је лидер водеће бошњачке странке СДА Бакир Изетбеговић отпао уставним ограничењем броја мандата, али да, због грешке у Изборном закону, није прошао ни вођа најјаче хрватске странке Драган Човић.

Када је ријеч о томе гдје ће онда бити мјесто одлучивања на нивоу БиХ, односно политичке координације ентитета и кантона, Кецмановић напомиње да, према анексу четири Дејтонског мировног споразума, Савјет министара није влада, него само „помоћно тијело Предсједништва“ са свега три ресора, и да ће Додик сигурно настојати да га сведе на уставну мјеру.

Према његовим ријечима, Додик би, уз асистенцију предсједавајућег Савјета министара БиХ, који ће, такође, бити Србин, могао референдумом да укине бар неко од седам накнадно уведених министарстава.

„Истовремено, БиХ има парламентарни, а не предсједнички систем, па би заједничка парламентарна скупштина у Сарајеву могла да постане и нови реални центар моћи на заједничком нивоу. Но, неће бити ни тако! ХДЗ држи безмало сва хрватска посланичка мјеста, а Драган Човић, коме је Сарајево прирасло за срце таман колико и Додику, дан послије избора у БиХ дошао му је у Бањалуку да потпишу споразум о „сарадњи на путу ка ЕУ“, читај о коалицији у Сарајеву, да би блокирали унитаризам СДА и бошњачког Хрвата – Комшића“, истиче Кецмановић.

Он сматра да интегративни центар неће бити ни Савјет министара, ни Парламентарна скупштина, нити Предсједништво.

„Тако би у заједничким институцијама у Сарајеву настао вакуум моћи који би могао бити компензован једино неформалним контактима између предсједавајућег /Предсједништва/ БиХ Додика са легитимним националним и ентитетско-кантоналним лидерима Изетбеговићем и Човићем“, наглашава Кецмановић.