Мајски избори у Европском парламенту у 2019. години могу бити прави политички земљотрес. Евроскептичне странке разбуктавају дискусију о будућности Европске уније, а вицепремијер Италије Матео Салвини би могао да постане кандидат целог десничарског фронта.
Лидер Лиге, с обзиром на све већу подршку своје земље, на тај начин јача свој ауторитет и на европском нивоу. У чему је кључ Салвинијевог успеха и какав резултат може да донесе одмеравања снага између Европске уније и Владе Италије?
О овоме је за италијанску редакцију Спутњика говорио Марко Валбруци, координатор Института „Катанео“ и професор Универзитета у Болоњи.
Суверенисти сматрају да би Салвини могао да постане кандидат за место шефа Европске комисије. Према вашем мишљењу, да ли за то постоје реалне шансе?
— Он има шансе, ако се у Европском парламенту повећа број суверениста-популиста, чиме се мења равнотежа у том телу. У овом тренутку је тешко замислити како ће се снаге формирати пред почетак избора. Ми не знамо ко ће бити део мистериозног Фронта слободе, како су га назвали Ле Пенова и Салвини. Све зависи од тога кога ће укључити у нову групу. Према томе, главни Салвинијев циљ је повећање броја евроскептика у парламенту.
Анкете већ показују повећање утицаја Салвинијеве групе, то јест евроскептика; ако Салвини успе да привуче неке конзервативце у своју групу, његова лидерска позиција ће постати још јача. Тако ће Салвини ојачати свој утицај, како унутар земље тако и споља, стварајући поуздану групу, у коју може ући око сто посланика следећег Европског парламента, и која може утицати на избор шефа Европске комисије.
Колико ће се изменити политички правац ЕУ након мајских избора? Можемо ли очекивати политички земљотрес?
— Ситуација је изузетно неодређена. Европа је до избора 2014. године била укључена на аутопилот. Европски избори су сматрани секундарним, без превише значаја. Те 2019. године први пут ће европски избори постати политички избори у пуном смислу те речи, и то је резултат активности евроскептика. Парадоксално је да управо суверенисти стварају политичку Европу и „политизују“ европску конфронтацију.
У прошлости је свима било јасно да ће велика коалиција (Европска народна партија и социјал-демократе) имати апсолутну већину у Европском парламенту. Током наредних избора први пут постоји шанса да они не добију већину, што ће довести до формирања нових група у парламенту.
Анкете показују да је од избора Салвинијева популарност порасла. Чиме се то објашњава?
— Његов успех се објашњава тиме какав је као лидер. Он је лидер који нема потребе да се обрачунава са некима из своје партије, а са одређене тачке гледишта, ни из владе. Он је заправо постао вођа „центра“. Са друге стране, „Покрет пет звезда“ још никако да се одлучи за лидера. Унутар „Покрета“ има превише гласова који не могу да дођу до заједничког мишљења. Истовремено у Лиги видимо Салвинија као једногласног лидера, а то се потврдило и за време претходних избора. Салвини је знао која питања највише брину италијанско друштво: безбедност, мигранти, ниво криминала и наравно пензије. Осврћући се управо на те теме, он је постигао успех.
Бриселу се то не свиђа. Да ли то може да има негативне последице за Италију?
— Без сумње — да. То лоше утиче на италијанску економију, а конфронтација између италијанске владе и Брисела ће нанети штету инвеститорима. Али парадокс је што овај сукоб политички консолидује жуто-зелена влада. Влада је означила непријатеља у Бриселу: наднационалне институције, евробирократе, Европску комисију, а на неки начин чак и Европску централну банку. Овај непријатељ ће у наредним месецима помоћи у вођењу кампање за европске изборе. То ће нанети штету италијанској економији, али ће донети бодове владиним странкама.